ISHRANA GOJAZNIH OSOBA
Gojaznost
je najčešća posledica povećanog unošenja hrane, koja se neiskorišćena nagomilava u tkivima u vidu masti. Kod muškaraca je karakteristično nagomilavanje masti na gornjim delovima tela: ramenima, potiljku i na stomaku iznad pupka to je tzv. androidni tip gojaznosti i smatra se da osobe koje pripadaju ovom tipu naklonjeni su visokom pritisku, ranoj arteriosklerozi, šećernoj bolesti, gihtu i dr. Kod žena je češći ginoidni tip za koje su karakteristične naslage masti na donjim delovima tela: na butinama, slabinama, na trbuhu ispod pupka.
Ove osobe naginju mehaničkim smetnjama
kao što su proširene vene, smetnje u disanju, radu srca i dr. Iz svega toga proističe potreba da se preduzmu mere za otklanjanje suvišnih kilograma. To, međutim mora da bude postepeno i pod kontrolom lekara, koji će utvrditi koliko kilograma treba da se izgubi da bi se došlo do idealne telesne težine. Opasno je koristiti hemijska sredstva u ove svrhe ili podvrgavati se nekontrolisanim dijetama.
Glavni principi ishrane gojaznih:
vodeći računa o zdravstenom stanju, uzrastu i fizičkoj aktivnosti gojazne osobe kojoj je dijetetski režim namenjen treba energetsku vrednost dnevne ishrane smanjiti za 30 do 50 % od dotadašnje, ali da nikako ova vrednost ne padne ispod 1500 kalorija. O energetskom okviru treba se obavezno konsultovati lekar. Neke od namirnica kao što su šećer, šećerni koncentrati, med, džem, slatko i sl. moraće da se isključe iz jelovnika potpuno, a neke delimično.
Izbor namirnica
1. Žitarice, brašno i proizvodi od brašna (hleb, testenine):
hleb se ograničava, a koriste se prvenstveno crne vrste hleba i dvopek (količina dvopeka uvek je manja od dozvoljene količine hleba).
2. Mleko i mlečni proizvodi:
dozvoljava se upotreba obranog mleka i posnih mlečnih proizvoda, ali se količina ograničava.
3. Meso, riba i jaja:
mršavo meso ili riba, kuvano ili pečeno, u ograničenim količinama, jaja samo kuvana i to 3 komada nedeljno.
4. Masti:
količina masnoće se drastično ograničava, dozvoljava se 10 do 20 g ulja za prelivanje barene hrane ili salate.
5. Povrće:
Prednost ima lisnato povrće po mogućstvu u vidu salate. Mahunarke (pasulj, grašak) kao i krompir ne dozvoljavaju se.
6. Voće:
preporučuje se sočno voće koje ne sadrži više od 10 % šećera. Sušeno voće kao i drugo voće bogato mastima se ne dozvoljava. Količina voća kao i povrća se isto ograničava.
7. Šećer i šećerni koncentrati se zabranjuju
8. Soljenje hrane
se ne zabranjuje ali treba smanjiti količinu na 2 do 3 g.
Broj obroka je važan
potrebno je da sva hrana bude raspoređena u 4 do 5 obroka i da se uzima u pravilnim vremenskim razmacima. Treba nastojati da se korišćenjem raznovrsnih namirnica razbije eventualna jednoličnost u ishrani i da se maksimalno koriste mogućnosti za fizičku aktivnost.
VAŽNOST PRAVILNE ISHRANE
Ishrana
je deo celokupnog zdravlja svakoga od nas.
U određenim periodima života
potrebna je posebna pažnja vezana za ishranu, kao u periodu vašeg života koji nazivamo ADOLESCENCIJA ili odrastanje. Kod mnogih devojaka period adolescencije počinje već od 10-te godine života, maksimum dostiže oko 12-te godine i obično se završava oko 15-te godine. Za vreme ovog veoma važnog perioda rasta i razvoja susrećete se sa naglim i čestim promenama težine, rasporeda masnog tkiva, visine, pa i naglih promena energije. Gotovo sve ove promene mogu biti prouzrokovane vrstom i načinom ishrane.
Napravite eksperiment
pišite šta ste sve jeli tokom 24 sata. Sada klasifikujte namirnice na mleko i mlečne proizvode, zatim meso i jaja, voće, povrće, cerealije i masnoće/šećer.
Proverite koliko poštujete sledeća pravila ishrane (zastupljenost u obrocima):
• masnoće i šećer – konzumirajte štedljivo
• mleko, jogurt, sir – u 3 obroka
• meso, piletina, jaja – u 2-3 obroka
• povrće – u 3-5 obroka
• voće – u 2-4 obroka
• hleb, žitarice, testa, pirinač – 6-7 porcija
Naravno, ostalu hranu (picu npr) možete povremeno konzumirati umesto drugih namirnica sadržanih u njoj (sira, mesa, povrća, hleba …) u zavisnosti od vrste pice. Ovi sastojci mogu sadržati masnoće.
O posebnim pitanjima u vezi ishrane
možete razgovarati sa vašim lekarom ili roditeljima. Povremeno vi ćete jesti veoma mnogo hrane, a povremeno gubiti apetiti za sve. Ali morate znati da tokom ovog perioda, bez obzira na navedene promene, morate obratiti pažnju na ishranu i pokušati da je uklopite u navedene kategorije. Ovo je vreme da naučite kako treba da se hranite i da steknete što više zdravih navika koje će se tokom života isplatiti.
Izbacivanje mesa iz ishrane
Veoma je česta odluka posebno mladih devojaka ovog uzrasta da prestanu da konzumiraju meso u ishrani. Mnogo je razloga za ovu odluku: zbrinutost za životinje, želja da se pokaže nezavisnost mišljenja, želja za smanjenjem telesne težine … Da li je to dobro ? Pozitivno je to što je to što je u vegetarijanskoj ishrani zastupljeno mnogo više voća i povrća a manje slatkiša i slane brze hrane.
ZDRAVA ISHRANA
Hraniti se zdravo
znači jesti širok dijapazon vrsta hrane, ali jesti u adekvatnim količinama. Kada jedete zdravo, vi težite da se osećate bolje, imate tonu energije i izgledate bolje. Ako se sada ne hranite zdravo a želite to da promenite, nije potrebno da činite neke dramatične promene, prestanete da jedete omiljenu hranu. Male promene mogu dovesti do značajnih rezultata.
KORIST OD ZDRAVE ISHRANE
Verovatno ste čuli staru izreku „Vi ste ono što jedete“
Naučnici i nutricionisti sve više otkrivaju da je to istina! Zdrava ishrana vam pomaže da kontrolišete svoju telesnu težinu, daje energiju i čuva zdravlje
(poboljšava zdravstveno stanje). Kada se zdravo hranite imate dovoljno energije i možete uživati u
mnogim fizičkim aktivnostima i sportovima. Zdrava ishrana vam daje lep spoljašnji izgled koji dolazi samo ukoliko ste zdravi iznutra.
Naučna ispitivanja potvrđuju
da zdravom ishranom prevenirate niz oboljenja koja nastaju kao rezultat loše ishrane. Tako smanjujete rizik od nastanka:
• bolesti srca
• visokog krvnog pritiska
• mozdanog udara
• dijabetesa
• nekih karcinoma
• osteoporoze
Određena hrana
smanjuje rizik od nastanka navedenih bolesti. Anti-oksidanti, supstance nađene u određenim vrstama voća i povrća smanjuju rizik od nastanka nekih karcinoma, dok vlakna žitarica, ovsa npr, voće i povrće snižavaju nivo holesterola u krvi.
BOLESTI KOJE NASTAJU KAO REZULTAT NEPRAVILNE ISHRANE
Niz oboljenja mogu biti povezana sa pogrešnom ishranom
Mnogi ljudi jedu prevelike količine hrane, jedu masnu hranu, dosta soli i šećera a nedovoljno biljnih vlakana.
• ishrana sa dosta masne hrane i soli može povećati rizik od nastanka srčanih oboljenja dok veoma masna hrana povećava rizik od nastanka nekih karcinoma
• usled konzumiranja nedovoljno obrađene hrane, brze hrane kao i prebrzog načina života• mnogi ljudi jedu neadekvatnu hranu, često sa mnogo masnoća, šećera i soli a sa nedovoljno
biljnih vlakana
• mnogi ne unose dovoljno vitamina i minerala da bi njihov organizam ostao zdrav i mogao
da obavlja sve aktivnosti; posebno period rasta i formiranja zahteva dobro izbalansiranu ishranu
• hrana sa mnogo šećera i masnoća sadrži mnogo kalorija što sa manjkom fizičke aktivnosti
dovode do povećanja težine
• mnogo šećera dovodi do oštećenja zuba
• osobe koje ne unose dovoljno biljnih vlakana pate od opstipacije i mogu razviti karcinom
debelog creva
VODIC KROZ ZDRAVU ISHRANU
• Uzivajte u širokom izboru zdrave hrane
• Jedite dosta zitarica
• Jedite manje masnoca
• Budite fizicki aktivni
• Pijte umerene kolicine alkoholnih pica
• Izbegavajte so i slanu hranu
• Izbegavajte slatkise i slatka pica
• Jedite hranu bogatu kalcijumom
• Jedite hranu koja sadrzi gvozđe
• Pijte dosta hladne, sveže vode tokom dana
izvor: www.heartclinic.co.yu
MESO JESTI BAR JEDNOM DNEVNO
Jedite crveno i živinsko meso i iznutrice jer su bogati gvožđem, belančevinama i selenom.
Gvožđe – snabdeva ćelije kože bitnim faktorom tj. kiseonikom
Belančevine – meso sadrži i belančevinu tirozin, ali i amino kiselinu neophodnu za sintezu melanina, pigmenta koji štiti kožu od UV zraka.
Selen – važan antioksidans koji omogućava izbacivanje toksina kroz mokraću.
KOŠTUNJAVO VOĆE JE OD BITNOG ZNAČAJA ZA ISHRANU
Jedite orahe, bademe, i lešnike i koristite ulja dobijena iz ovih plodova jer ona sadrže “dobre masti”.
Omega 3 i 6 – Ove “dobre masti” ulaze u sastav ćelijske membrane i podmazuju kožu.
Vitamin E – usporava starenje tako što neutrališe slobodne radikale, koji su odgovorni za bore.
JEDITE ŽITARICE
Bilo bi dobro da svaki vaš obrok sadrži žitarice, poput integralnog pirinča, brašna, testenine jer sadrže vitamin B, magnezijum, cink, silicijum.
Vitamin B – vitamin B5 pomaže koži da sačuva vlagu i elastičnost, vitamin B2 je štiti od oštećenja, a vitamin B12 regeneriše ćelije.
Magnezijum – regeneriše ćelije kože i fibroblasta zaduženih za proizvodnju kolagena.
Cink – podstiče stvaranje kolagena i elastina, i ubrzava zarastanje rana.
Silicijum – učestvuje u sintezi kolagena
JEDITE VOĆE I POVRĆE
Jedite što više voća i povrća crvene i narandžaste boje, poput paradajza, paprike, kajsija, dinja, breskvi. Voće i povrće u ovoj boji sadrži karotinoide, vitamin C i kalijum, koji odlažu pojavu bora.
Karotinoidi – pošto se pretvaraju u vitamin A, podstiču proizvodnju kolagena, koji koži obezbeđuje elastičnost.
Vitamin C – od ključnog je značaja za proizvodnju kolagena, podstiče mikrocirkulaciju u koži.
Kalijum – reguliše količinu vode u ćelijama
ZAŠTO RIBA U FOLIJI
Pečenje ribe u foliji ili u masnom papiru za pečenje sprečava sušenje ribe, a skoro sve vrste ribe su pogodne za ovaj način pečenja.
Kada paket sa ribom počne da se puni sa vazduhom, to je znak da je riba pečena. Najbolji deo ovakvog procesa pečenja ribe je kada otvorite pripremljeni paket i osetite bogat miris ribe sačuvan tokom procesa pečenja.
JESTI RIBU JEDNOM DNEVNO
Jedite ribu što češće, a najbolje pet puta nedeljno zato što polinezasićene masne kiseline iz ribe, naročito omega – 3 masne kiseline, štite krvne sudove od propadanja.
Omega – 3 kiseline nastaju u organizmu riba od jedne kiseline iz algi i planktona, kojima se one hrane, a najviše ih ima u ribama iz dalekih hladnih mora. U časopisu američkog lekarskog društva objavljena je studija kojom je obuhvaćeno 80.000 žena i koja pokazuje da žene koje najmanje pet puta nedeljno jedu ribu imaju za 50 odsto manje izgleda da dožive infarkt. Osim toga, riba je dragoceni rezervoar kalcijuma, cinka i magnezijuma. Porcija od 150 g ribe sadrži količinu joda i selena koja zadovoljava dnevne potrebe odrasle osobe.
Neke vrste riba, kao bakalar, sadrže manje od jedan odsto masti i zato su najbolji izbor za osobe koje žele da oslabe.
Osim toga, mišićna vlakna iz ribe su kraća nego kod kopnenih životinja i sadrže manje vezivnog tkiva i kolagena. Zato je njihovo meso i mekše i lakše za varenje, pa je samim tim i pogodno za ishranu dece i starijih osoba.
JOGA
Naučite kako postići optimalno mentalno i fizičko zdravlje
Poze u jogi razvijale su se kroz praksu hiljadama godina. Sve više ljudi veruje da je joga neophodan način za učenje kontrole disanja, smanjenje stresa, uravnoteženje emocija, rastezanje mišića te uklanjanje bolova u mišićima i zglobovima.
Joga povećava gipkost.
Joga ima više od 30 poza koje deluju na zglobove, uključujući i one koji se vrlo retko ili gotovo nikad ne razgibavaju. Joga podmazuje zglobove, tetive i ligamente. Poze u jogi mogu ojačati tetive i ligamente celog tela. Mnogi entuzijasti fitnesa imaju problema sa istezanjem raznih tetiva, ligamenata i mišića. Prednost joge je u tome što kombinuje vežbe istezanja kojima se telo savija pomoću međusobno povezanih pokreta. Takve su prirodno povezane poze manje bolne, te rezultiraju većom sposobnosti.
Joga masira unutrašnje organe u telu.
Joga je jedina aktivnost koja u potpunosti masira unutrašnje organe i žlezde. Osoba sa uravnoteženim endokrinim sistemom, koji uključuje hipofizu, štitnjaču, adrenalinsku žlezdu, gušteraču i polne žlezde je uglavnom vesela, energična i jaka. Neuravnoteženi endokrini sistem rezultira depresijom, poremećajem u težini, te visokim stupnjem stresa. Razne poze u jogi rade na pojedinim žlezdama kako bi im povećali dotok krvi. Uz pomoć takve aktivnosti žlezde se bolje snabdevaju kiseonikom i hranjivim sastojcima koje su im potrebne za zdravo funkcionisanje. Redovno vežbanje joge osigurava nesmetan rad žlezda.
Joga vrši detoksikaciju.
Bavljenje jogom osigurava protok krvi kroz telo. Telo se opušta i revitalizira dok specifične poze masiraju unutrašnje organe. Uz to što ga hrani, joga takođe i izbacuje toksine iz tela. Stoga joga usporava starenje i vraća energiju. www.poweryogapilates.com
FITNES I VAŠA KONDICIJA
Nezadovoljni ste svojim izgledom? Nije li svako? Želite da izgledate bolje, želite da se osećate bolje?
Sport i rekreacija važan su faktor u životu svakog čoveka ma kog starosnog doba. Čovek od svog postanka utiče na prirodu. Zato treba odbaciti sve predrasude o tome da ne možemo promeniti ni popraviti ono što nam je priroda podarila u okviru našeg fizičkog izgleda. Dovoljno je postaviti sebi cilj, i na putu njegovog ostvarivanja pokazivati upornost, doslednost i želju za uspehom.
Prvi korak u bavljenju sportom bila bi PSIHOLOŠKA PRIPREMA.
Naša psiha određuje stav prema određenim delatnostima. U okviru bavljenja fitnesom ovaj elemenat je od izuzetne važnosti. Rezultati će biti vidljivi nakon određenog vremenskog perioda. Da bi smo dostigli istrajnost potreban je zdrav psihički odnos. Motivi za bavljenje sportom se individualno određuju, tako da je pitanje ličnog izbora na vama. I u okviru profesionalnog bavljenja sportom ovaj stadijum psihološke pripreme sportista (preko nervno-endokrinog sistema) je veoma bitan. Značajno je odrediti stanje fizičke pripreme u kome se pojedinac nalazi, zavisno od starosnog doba, prethodnih treninga, elastičnosti mišića, kondicije (izdrzljivosti)…To će biti od pomoći pri utvrđivanju granica izdržljivosti.
Cilj sporta je da razvija tehničko-motorne, taktičke sposobnosti i jača takmičarski duh.
Ipak naše telo nam je dato sa određenim predispozicijama koje moramo unapred spoznati. Stoga ne možemo od sebe očekivati više nego što objektivno možemo, a da pritom ne osećamo propratne posledice (bolovi ,povrede…). Pri pojedinačnim vežbama bolovi ili osećaj neprijatnosti jesu znak za prestanak aktivnosti. Vežbanje treba da izaziva osećaj prijatnosti, opuštanja i dotoka snage u organizam, a ne napor i bolove jer su to kontra efekti.
Fitnes pretpostavlja ISTEZANJE (zagrevanje).
Pre početka bilo kakvih vežbi za pojedine grupe mišića potrebne su vežbe istezanja. Priprema mišića za fizički napor sprečiće neželjene posledice: povrede, bolove ili grčeve. Ovoj fazi vežbanja treba posvetiti veliku pažnju. Naučno je potvrđeno da su osobe koje su tri puta nedeljno po 40 minuta radile vežbe istezanja povećale snagu za 17% posle dvanest nedelja – i to bez odlaska u teretanu!!! Ovde je bitan i efekat uštede novca i vremena. Kada nismo u situaciji da plaćamo teretanu ili fitnes klubove ili nam to vreme ne dozvoljava dovoljan je prostor kojim raspolažemo u kući (stanu) da se dobro organizujemo.
U zimskom periodu
potrebno je duže istezanje i zagrevanje, naročito zglobova jer je zbog naglih promena temperature veća mogućnost povreda.
Leti
je i naša telesna temperatura bliža spoljnoj pa je opasnost od povreda manja. Garderoba za vežbanje treba da bude udobna, od pamuka, da dobro apsorbuje tečnosti koje vaše telo izlučuje (znoj) i daje mogućnosti za nesmetano savijanje tela.
Zimi
je potrebno posebno zaštititi zglobove na nogama, obući punije čarape (pamučne).
Vežbe istezanja veoma su zahvalne jer ne zahtevaju puno prostora.
Neke grupe mišića možemo istezati sedeći na stolici. Dugotrajno sedenje za kompjuterom uglavnom nam umara leđa i vrat. S vremena na vreme da bi smo se osećali bolje, sedeći na stolici, ispravimo leđa pod uglom od 90% i spustamo glavu tj. bradu ka grudima, a zatim unazad. Upozorenje!-zabacujući glavu unazad ne smemo praviti nagle pokrete niti preterivati da ne bi povredili kičmu. Druga vežba: sedimo na polovini stolice sa pravim leđima (90%) ramena vučemo unazad, dlanove stavimo iza leđa ”zalepimo” ih za stolicu. U ovom položaju ostajemo 20 sekundi. Vežbu ponoviti 5-7 puta. Pažnja! Ukoliko osetite bolove prestanite ili uradite vežbu sa manje ponavljanja. izvor www.boni.co.yu
PILATES
Pilates se praktikuje veoma dugo.
Osmislio ga je 1920. godine u Njujorku poznati trener Džozef Pilates, a bazirao ga na oko 500 različitih vežbi, sa idejom da se jedna vežba ne ponavlja mnogo puta, nego da se, nasuprot tome, više vodi računa o preciznosti pokreta.
Pilates sistem vežbi fokusiran je na povećanju fleksibilnosti i snage, bez bildovanja mišića.
Zato, nije neobično što su prvi zaljubljenici u pilates bili baletski umetnici, među njima i čuvena Marta Grejem. Danas je ovo omiljeni vid vežbi mnogih zvezda koje drže do svog izgleda i kondicije. Pilates nisu samo vežbe, to je serija kontrolisanih pokreta koji angažuju i telo i um, a rade se na specijalnim aparatima pod nadzorom stručnog trenera.
Pilates je idealan ako ste početnik, ali je veoma zgodan i ako želite da vežbate kod kuće, jer ga ne prate zdravstveni rizici (preopterećenje, povrede…).
Pilates može biti i dopuna uz druge vidove vežbi, da se održi postignuta forma, ali postoje i pilates vežbe za iskusne i utrenirane vežbače. Bezbedno ga mogu upražnjavati čak i trudnice, jer im može pomoći da nauče pravilno disanje, poboljšaju koncentraciju, ali i povrate figuru i tonus tela posle trudnoće. Torzo, odnosno mišići stomaka, ramena i abdomena, u centru su pilatesa, a mišići ruku i nogu se rade kao dopunske vežbe – zahvaljujući tome, pilates je idealan ako želite da postignete ravan stomak.
Pilates danas ima mnogo varijanti, a pošto su originalne sprave skupe, najčešće se radi na podlozi na parteru.
Od jednostavnijih (i jeftinijih) sprava, pilates se može raditi uz pomoć velike lopte koja može služiti kao oslonac i dodatno balansira mišiće i doprinosi elastičnosti.
Postoje razne vrste pilatesa, a najčešće su kombinacije sa najsrodnijim vežbama – jogom, i nazivaju se Power Pilates ili Power Yoga.
Najveća razlika između joge i pilates vežbi ogleda se u načinu disanja, koje je u oba slučaja važno: kod joge se diše isključivo na nos, pilates dozvoljava i disanje na usta. Disanje je kod pilates vežbi važno zato što pomaže produženim kontrakcijama mišića, a samim tim i njihovom boljem obliku i snazi. Među osnovne principe pilatesa, osim disanja, svrstavaju se i preciznost, tačan sled i kontinuitet pokreta, koncentracija i kontrola. izvor www.ogledalce.co.yu
RĐAVI OBIČAJI PRI JELU
Hranu ne treba jesti ni suviše vruću ni suviše hladnu.
Ako je hrana hladna, životna snaga želuca još pre početka varenja skoro se sva iscrpi da bi se hrana zagrejalaa. Iz tog razloga su i štetna i hladna pića, a i obilno uživanje vrućih napitaka slabi želudac. U stvari, što se više tečnosti uzima uz jelo, to se i hrana teže probavlja, jer tečnost mora biti apsorbovana tj. upijena pre nego što počne varenje. Ne jedite mnogo slano, izbegavajte upotrebu kiselih, ljutih i začinjenih jela.
Jedite obilno voća, pa će nestati želja da za vreme obroka unosite u organizam vodu.
Hranu treba polako jesti i dobro žvakati.
Ovo je neophodno da bi se pljuvačka potpuno izmešala sa hranom, i da bi sokovi za varenje stupili u dejstvo. Želudac je u tesnoj vezi sa mozgom, stoga kad on oboli, oslabelim organima za varenje dolazi u pomoć živčana snaga mozga. Ako se ovo često dešava, mozak biva preopterećen. Ljudi koji se često umno naprežu neka budu umereni čak i u jednostavnoj hrani. Za vreme jela odbacite sve brige i mračne misli, nemojte se nikad žuriti, nego jedite polako, vedrog duha.
REDOVNO JESTI
Redovno jesti je od životnog značaja. Svaki obrok treba uzimati u određeno vreme.
Pri tom svako neka jede prema potrebama svog organizma, a zatim neka ništa ne uzme do sledećeg obroka. Štetna navika mnogih ljudi jeste uzimanje hrane pred spavanje. Udovoljavanje ovom rđavom prohtevu pređe i u običaj koji se često toliko ukoreni, da čovek uobrazi kako se ne može spavati sa praznim želucem. Ako kasno večeramo probava se nastavlja i za vreme samog spavanja, a kad želudac neprestano radi to je veoma štetno.
Zato, kad odlazimo na spavanje želudac već treba da bude prazan, kako bi i on sa ostalim organima mogao da odmara.
Za osobe koje rade u sedećem stavu osobito je važno da ne večeraju kasno. Prema tome, razmak između jednog obroka i drugog treba da bude najmanje pet ili šest časova.
PRIPREMANJE HRANE
Pogrešno je jesti samo da bi se udovoljilo apetitu
a isto tako ne bismo trebali biti ravnodušni kada je u pitanju kvalitet i spremanje hrane. Ako hranu koju jedemo nije ukusna, telo se neće u potpunosti okrepiti. Hranu valja izabrati i spremiti spretno i razumno.
Za hleb nije dobro uzeti najfinije belo brašno, jer ono nije ni zdravo, ni ekonomično.
U belom hlebu nema dovoljno hranljivih sastojaka koji se mogu naći u crnom hlebu. Beli hleb obično uzrokuje zatvor i druga ne zdrava stanja. Upotreba sode i praška za pecivo pri spremanju hleba štetna je i nepotrebna jer soda prouzokuje zapaljenje želudca i često truje ceo organizam. Hlebčići od pšeničnog brašna koji su umešeni bez kvasca i ispečeni u dobro zagrejanoj rerni, zdravi su i ukusni.
Često se takođe u ishrani koristi i previše šećera.
Kolači, slatki pudinzi, torte, slatko i džemovi u mnogome otežavaju varenje. Naročito su štetni kolači i pudinzi čiji su glavni sastojci mleko, jaja i šećer. Suvišnu upotrebu mleka pomešanog sa šećerom treba posebno izbegavati.
Takođe puter, koji je manje štetan kad se jede sa hlebom nego kad se kuva na njemu,
ali sve više domaćica ga koristi kao zamena za ulje za kuvanje. Čak šta više ispravnije je uopšte ga ne upotrebljavati. Prema tome u svakodnevnoj ishrani treba upotrebljavati što više povrća, meso i to pileće i juneće, svinjsko samo ako je odstranjena sva masnoća, piti dosta vode, poželjno je popiti na dan do 8 čaša vode kako bi organizam pravilno funkcionisao.