Namirnice

Namirnice – AKO PRESOLITE JELO

U presoljenu supu stavite jedan ili dva na kriške isečena krompira, koja će neutralizovati so. Pre nego što poslužite supu, izvadite krompir i niko neće primetiti šta se dogodilo. Bareno povrće sperite vodom ako je presoljeno, a zatim prelijte rastopljenim maslacem ili kiselom pavlakom.

Namirnice 

ZAČINI

Šipke od vanile treba držati u suvom grožđu, da se ne bi osušile. Biber, cimet, vanilu i druge začine ne treba držati samo u kesicama od papira ili uvijene u hartiju, jer tako brzo izvetre. Kesicu sa začinom treba staviti u staklenu kutiju ili teglu, ili limenun kutiju, i držati ih dobro zatvorene.

AROMA KAFE

Da pržena kafa dugo zadrži dobru aromu i ugodan miris, treba odmah posle prženja posuti po njoj malo šećera u prahu ili kristalu. Kafu ili čaj treba držati u dobro zatvorenim porcelanskim ili limenim kutijama.

DA BI PRŽENI KROMPIR BIO UKUSNIJI

Da bi krompir bio ukusniji i lepšeg izgleda, uvaljajte ga pre prženja u malo brašna.

LJUŠTENJE KROMPIRA

Teško je oljuštiti kuvan krompir koji se ohladio. Da biste olakšali ovaj posao, treba ohlađeni krompir malo zagrejati na pari. Ljuštenje mladog krompira predstavlja za svaku domaćicu neprijatan i dosadan posao, naročito ako se radi o vrsti krompira koji se teže ljušti. Da biste ovakav posao olakšali a i ruke sačuvali treba mladi krompir pre ljuštenja držati desetak minuta u slanoj vodi. Da biste lakše oljuštili već kuvan krompir koji pripremate za salatu ili pečenje treba ga preliti hladnom vodom dok je još vruć.

OSVEŽITE LIMUN

Ako vam se ostavljeni limuni osuše i naboraju, stavite ih u hladnu vodu pa ćete ih odmah osvežiti.

KORA OD LIMUNA

Ne bacajte koru od zdravog limuna ili pomorandže pošto je u domaćinstvu možete veoma korisno upotrebiti. Sa unutrašnje strane kore treba skinuti belu kožicu pa koru dobro osušiti. Držati je u limenoj ili staklenoj kutiji ili posudi, na suvom mestu. Ovako spremljena kora može da vam posluži za kolače kao vrlo ukusna zamena drugih začina. Kora od limuna ili pomorandže može se sačuvati za kasniju upotrebu i na ovaj način: koru treba sitno iseckati ili istrugati pa staviti u staklenu teglu ređajući naizmenično sloj kore i sloj šećera. Teglu treba napuniti do vrha, odozgo staviti deblji sloj šećera, pa dobro sve zatvoriti. Ako ovako uradite, sačuvaćete aromatično ulje koje sadrži kora od limuna odnosno pomorandža.

VIŠE SOKA IZ LIMUNA

Da biste iz limuna iscedili što više soka, treba ga predhodno malo zagrejati.

ČUVANJE LIMUNA

Ceo limun najbolje se sačuva ako se izbriše i stavi u čistu i suvu teglu koja se poklopi tanjirićem u kome se nalazi malo vode. Svakih nekoliko dana limune i teglu iznutra izbrisati i promeniti vodu u tanjiriću. Ovi limuni mogu stajati nekoliko meseci i vrlo su sočni.

ZDRAV LIMUN

Dobar i zdrav limun je lepe žute boje. Međutim, ako je zelenkast, sa belim mrljama, to je siguran znak da nije svež. Koru ovakvog limuna ne smete upotrebljavati.

MRKA BOJA VOĆA

Kada ljuštite voće za slatko ili kompot, svaku očišćenu krišku odmah spuštajte u hladnu vodu u kojoj ste dodali malo sirćeta. Na taj način voće neće dobiti ružnu mrku boju.

KONZERVA SA PARADAJZOM

Kada otvorite konzervu sa paradajzom, a paradajz odmah ne upotrebite, preručite ga iz limene kutije u kakvu staklenu posudu i odozgo naspite malo ulja. Sloj štiti konzervu od kvara.

LJUŠTENJE BADEMA

Da biste olakšali ljuštenje badema, poparite ih predhodno vrelom vodom.

UKUSNIJA ŠARGAREPA

Kada kupujete šargarepu, uvek birajte tanji, duži koren jer je takva šargarepa ukusnija i mekša, a naročito ako se jede presna.

VODA OD SPANAĆA

Voda u kojoj je kuvan spanać može se iskoristiti i za kuvanje pirinča. Biće ukusniji i obogaćen vitaminima.

LJUTINA CRNOG LUKA

Crni luk odmah posle čišćenja treba staviti u hladnu vodu. Ona steže ulja koja se nalaze u njemu i sprečava izbijanje ljutine.

DA BI KARFIOL OSTAO BEO

Karfiol će ostati lep i beo ako se u vodu za barenje sipa malo mleka, i to pola šolje od bele kafe na 2 litra mleka.

DA ZELENA SALATA POVRATI SVEŽINU

Da biste uvelu zelenu salatu osvežili i učinili krtom, treba je staviti u vodu kojoj ste dodali malo sirćeta ili nekoliko kapi limunovog soka.

PLAVI PATLIDŽAN

Koru plavog patlidžana ne treba ljuštiti jer se baš u njoj nalazi najviše vitamina. Ako se ipak odlučite da skidate ljusku, najbolje je da patlidžan prelijete vrelom vodom, a zatim skidate ljusku vrlo oštrim nožem. Da kora plavog patlidžana ne bi bila gorka, podolite je i poprskajte limunovim sokom i ostavite da odstoji oko pola časa. Inače, plavi patlidžan može da se drži svež 5 do 8 dana, ako ga čuvate na temperaturi plus 8 do 10 stepeni.

DA SE KUVANA JAJA BOLJE OLJUŠTE

Kuvana jaja čiste se od ljuske vrlo lako ako se neposredno iz vrele vode spuste u hladnu vodu.

ČVRST SNEG OD BELANACA

Da biste belanca brzo i lako umutili i dobili čvrst sneg, treba ga pre mućenja ostaviti dvadesetak minuta na hladnom mestu.

UKUSNA KAJGANA

Da bi vam kajgana bila ukusnija, umutite sa jajima malo masla ili jednu kašiku mleka ili kisele pavlake.

KAKO SKUVATI JAJE

Da vam jaje pri kuvanju ne prska, stavite u vodu malo soli. Naprslo jaje neće iscureti prilikom barenja ako u vodu stavite jednu kašičicu sirćeta.

UMESTO MLEKA KISELA VODA

Ako u kući nemate mleka, a želite da napravite palačinke, poslužite se kiselom vodom. Kiselom vodom zamesićete palačinke kao da imate mleko. I na ovaj način spremljene palačinke biće veoma ukusne.

DA POVRATITE UKUS SIRU

Ako je sir od dužeg stajanja okoreo ili otvrdnuo, držite ga nekoliko sati u hladnom mleku, sir će brzo omekšati i povratiti ukus.

DA SE PAVLAKA BOLJE UMUTI

Ako se slatka pavlaka teško muti treba joj dodati komadić maslaca. Povećanjem masnoće olakšava se stvaranje pene i čvrst sneg od pavlake je brzo gotov.

MIRIS ZAGORELOG MLEKA

Ako vam mleko pokipi, što se često događa, pospite po štednjaku soli i tako ćete sprečiti da se u kuhinji oseti miris zagorelog mleka.

DA KVASAC NADOĐE

Da bi vam kvasac brzo nadošao, stavite ga u mlako mleko sa malo šećera.

GRIZ U SUPI

Da biste izbegli zgrudvavanje griza u supi, treba ga sipati postepeno. To ćete najlakše postići ako se pri tome poslužite jednim papirnatim fišekom, kome treba samo malo saseći vrh.

KADA VAM SE KOLAČ PRILEPI ZA PLEH

Da biste lako odvojili kolače koji su vam se prilepili za pleh, stavite pleh sa kolačima iznad suda u kome ključa voda, ili okrenite pleh sa testom i uvijte ga mokrom krpom. Za nekoliko minuta testo ćete bez oštećenja lako izvaditi.

LEP KUGLOF

Da bi vam kuglof lepo izašao iz modle, stavite izvrnutu modlu na tanjir, a preko nje dobro ovlaženu kuhinjsku krpu. Ako kuglof ne ispadne sam što se najčešće i događa, to ćete postići tresući lako modlu sa tanjirem.

DA GIBANICA NARASTE

Kada pravite gibanicu ili pitu sa sirom, u nadev stavite malo kvasca, gibanica će vam lepo narasti i lako će se moći seći.

POHOVANJE

Da bi mrvice odnosno prezle bolje prionule za šnicle prilikom pohovanja, u umućeno jaje dodati malo ulja. To učinite i kada šnicle pržite u testu (panirate) kao pariske.

DA SE HLEB NE OSUŠI

Da vam se hleb brzo ne osuši stavite u blizinu hleba parče jabuke ili rasečeni krompir. U toplim danima hleb ne treba uvijati jer ga na taj način nećemo sačuvati od plesni. Najbolje je ako ga držite u kutiji sa poklopcem, ali da poklopac bude rupičast kako bi vazduh dopirao do hleba.

DA ZAGREJANA MAST NE PRSKA

Ako vam zagrejana mast prska, stavite u šerpu malo soli. Ako vam se u tiganju ili šerpi zapalila mast stavite odmah poklopac. U zaklopljenoj posudi plamen neće imati dovoljno vazduha pa će se brzo ugasiti.

MIRIS MORSKE RIBE

Jak miris morske ribe biće znatno ublažen kada se već pripremljena i oprana riba dobro istrlja limunovim sirćetom.

OPREZNO SA SARDINAMA

Kada otvorite kutiju sardine, ribu treba odmah preručiti na porcelanski tanjir, jer se pod uticajem vazduha u kutiji mogu stvoriti otrovna jedinjenja opasna po zdravlje i život. Ako vam je poklopac na kutiji od sardine izdignut, onda je to siguran znak da je došlo do kvarenja, te takvu sardinu ne treba upotrebiti za jelo. To važi i za sve druge konzerve.

KUVANJE RIBE

Ribu nikada ne treba kuvati u vodi koja ključa. Riba se mori uvek polako kuvati, jer ćete samo na taj način sačuvati njen ukus i hranljlivost.

PILEĆE MESO

Da bi vam pileće pečenje bilo belo i sočno, istrljajte ga pre pečenja limunovim sokom.

MESO STARE ŽIVINE

Meso od stare živine omekšaće ako u supu, u kojoj se kuva, naspete 1 kašiku rakije. Meso će postati meko a miris alkohola brzo će ispariti i neće se osećati u supi.

PRŽENE KOBASICE Često se dešava da nam pri prženju naprsnu sveže kobasice. Da bismo to sprečili, treba ovakve kobasice pre prženja čačkalicom izbosti na nekoliko mesta, pa peći na umerenoj vatri. SOČNA ŠUNKA Kada kuvate šunku što traje 4 do 5 sati tihog vrenja, ona će biti sočna ako je ostavite da se ohladi u vodi u kojoj se kuvala.   DA DŽIGERICA NE BUDE TVRDA Kada pržite  džigericu mast ili ulje predhodno dobro zagrejati. Ako se ovako ne postupi i najmlađa džigerica će biti tvrda. SOČNE ĆUFTE Da bi vam ćufte bile sočne na kraju posle svih potrebnih začina, sipajte malo vode tj. na kg mesa pola čaše vode, a zatim dobro zamesite. DUŽINA PEČENJA MESA Dužina pečenja mesa zavisi od vrste mesa, kao i od njegovog kvaliteta. Često se dešava da meso pri pečenju dobije spolja lepu koricu a da ne bude unutra pečeno koliko je to potrebno. Meso se mora zadržati još izvesno vreme u pećnici, ali da bismo sprečili da zagori treba ga pokriti masnom hartijom ili tabakom običnog papira. Lep izgled pečenja je isto toliko važan koliko i njegov ukus. DA PEČENJE NE BUDE TVRDO Ako je meso veoma sveže, pečenje će biti veoma tvrdo. Da biste to sprečili, sipajte preko mesa čašicu ruma ili konjaka. Miris alkohola će brzo ispariti a pečenje će biti izvrsno. Pri pečenju mesa ne treba u njega zabadati viljušku, jer tako ističe sok, a meso se raspada, meso treba okretati samo varjačom. MLEVENO MESO Ako mleveno meso hoćete da čuvate u frižideru najviše 12 časova, ne ostavljajte ga u hartiji, već ga izručite u posudu koju ćete poklopiti tanjirom, ili ga uvijte u foliju.                  MESO ZA SUPU Da biste spremili dobru goveđu supu, treba uzeti takozvani kapak, gornji deo buta, špic grudi, kao i donji deo trbuha. Supu ne treba kuvati na jakoj vatri.   MED • Med je dragocena namirnica, prava riznica sastojaka koji su potrebni za pravilan razvoj i funkcionisanje organizma. Osim vode sadrži i korisne šećere, saharozu, dekstrin, mineralne sastojke, vitamine, hormone, jabučnu, limunsku, mravlju, sirćetnu i ćilibarsku kiselinu. Naravno, sve vrste meda nisu iste ni po sastavu, ni po ukusu, ni po aromi, pa je dobro da se prilikom kupovine znaju neka pravila: Razne vrste cvetnog meda sadrže oko 12-13 mineralnih sastojaka, dok mešani med može imati i do 30 satojaka. Med tamnije boje bogatiji je mineralnim sastojcima, naročito gvožđem, bakrom i magnezijumom. U prodaji se često vidi ušećeren, kristaliziran med, koji mnogi izbegavaju da kupe. Važno je znati da takav med nije manje vredan, kristaliziranje je prirodan proces – pravi med ima osobinu da se ušećeri čim izvesno vreme stoji. Ako vam to smeta, ušećereni med treba lagano zagrevati na umerenoj temperaturi, pa će se kristali izgubiti i med ponovo postati židak. Neke vrste meda, kao što je bagremov, kaduljin i vreskov teže se ušećere. Zato, ako kupujete veće količine koje treba duže da stoje, možete da se opredelite za jednu od ovih vrsta. • Med može lako da se pokvari ako se ne čuva pravilno. Lako upija vlagu, pa ga zato treba čuvati na suvom mestu, najbolje u dobro zatvorenoj staklenoj tegli, ili limenoj ili emajliranoj posudi s čvrstim poklopcem. • Med se brzo kristalizuje na osunčanom mestu. Takav med treba oprezno zagrejati na pari uz blago mešanje, jer će inače naglim zagrevanjem izgubiti aromu i deo kvaliteta. • Ušećeren med u letnjim danima, a i od dugog stajanja, med se često ušećeri tako da nije podesan za redovnu upotrebu. U tom slučaju treba ga „popraviti“ mešanjem sa tzv. zlatnim sirupom, koji se može napraviti „u privatnoj režiji“. Ovaj sirup se pravi od mešavine 300 g kristal šećera, soka od polovine limuna (koji se unosi postepeno) i litra vode, koja treba da ključa 40 minuta. U toku spravljanja, sirup se meša dok se ne pojavi zlatno-žuta boja po kojoj je dobio ime. Kao i svi sirupi, može se upotrebiti za sva zaslađivanja, kao na pr. : hladnog pića, čaja itd. • Toplo mleko sa medom jedan je od najefikasnijih lekova protiv nazeba. Blagotvorno dejstvo meda na čovekov organizam odavno je poznato. Njegov šećer, za razliku od ostalih vrsta, ne mora da se prerađuje. Telo veoma brzo prima dragocene hranljive sastojke, a kiseonik se daleko lakše prerađuje u krvi. Na taj način organizam postaje otporniji na razna infektivna oboljenja i nivo šećera u krvi se povoljno reguliše. • Med umesto šećera stručnjaci savetuju da se med što više i što češće koristi umesto šećera. Med će se najbolje održati na suvom zamračenom i hladnom mestu, u dobro zatvorenoj posudi, što dalje od namirnica, koje ispuštaju jake mirise. U otvorenoj tegli nikad ne bi smela da se ostavi kašika, ili nož, jer prirodne kiseline meda dejstvuju na metal i na taj način se menja ukus. • Med kao lek zahvaljujući obilju minerala i vitamina med otklanja mnoge bolesti, ubija klice, jer bakterijama oduzima njihovu životnu  podlogu – vlažnost. Takođe, jača srce i krvotok, povoljno utiče na jetru, podstiče stvaranje crvenih krvnih zrnaca, pomaže kod poremećaja u varenju i zatvora, pa čak može da spreči povraćanje u trudnoći. Ukoliko dete vlaži postelju, jedna kašika meda pred odlazak na spavanje čini čuda. • Miris i ukus meda zavisi od biljaka od kojih potiče. Lipov med i med od bagrema su svetle boje, a šumski i poljski tamni sa aromatiočnim i pomalo oporim, ali veoma prijatnim ukusom. • Med sadrži 70 do 75 procenata grožđanog i voćnog šećera, 2 do 5 procenata šećerne trske, belančevine, vitamine, naročito vitamin C. • Med se daje umornim i iznurenim osobama, jer polovina mednog šećera ide direktno u krv. Povećava sposobnost koncentracije i naročito je dobar kao lek protiv nazeba: med pomešan sa toplim mlekom (do 40 stepeni) suzbija kašalj. Mnogim ljudima med donosi dobar san. • Za zimske dane U zimskim danima sve češće u dečiji “jelovnik” uleću vitamini u obliku kapi i pilula, ribljeg ulja, i sličnih preparata, čiji učinak za otpornost organizma nije nikako za potcenjivanje. Ipak ovaj izbor se može obogatiti i nekim sasvim prirodnim dodacima, koji su takođe veoma korisni u zimske dane. I predškolskom i školskom detetu trebalo bi svakog dana obavezno davati: tri kašičice svežeg soka od limuna izmešanog sa malom, punom, kašikom meda. Ovaj “napitak” uzima se svakog jutra pre ili posle doručka, a znači čisto zdravlje. Korisno je, takođe, da dete svakog dana dobije malo svežeg voća. Kompot možete napraviti: od jeftinih jabuka, krušaka nešto lošijeg kvaliteta. Kompot od suvih šljiva i suve smokve su takođe veoma dobra “zimska jela”.             SO • Obična kuhinjska so odlično čisti mrlje od cigareta sa porculanskih pepeljara i od jela zagorelo dno posuđa. U poslednjem slučaju neka kašika soli sa malo vode odstoji u sudu celu noć. I sneg od belanaca biće čvršći i torta ukusnija ako se u njih pred mućenje stavi na vrh noža soli i ako se mute na blago zagrejanom šporetu. Jelo koje treba lagano da vri neće pregoreti ako se ploča šporeta namaže slojem soli.               • Preslano jelo još može da se upotrebi ako mu bar malo popravite ukus. Napravite mešavinu od iste količine vinskog sirćeta i šećera, a zatim lagano (kap po kap) sipajte u jelo uz neprestano mešanje. Proverite više puta da li se u međuvremenu neprijatan ukus izgubio.              • Verovatno se ranije u našim krajevima teško dolazilo do soli, pa su je žene stavljale svuda, i u slana i u slatka jela, i pritom govorile: “ To je za zdravlje“. Danas se zna da je so, iako neophodna, više štetna nego korisna za zdravlje, posebno u starijim godina. Teški srčani bolesnici moraju so potpuno eliminisati iz ishrane da bi živeli bez tegoba i što duže. Uzimajući godinama hranu bez soli, njima posoljeno jelo najzad postaje neukusno i gadi im se! • Ako vam se desi da presolite jelo dodajte mu jedan sirov krompir i prokuvajte ga. Ako je jelo takve vrste da može podneti samo jedan krompir onda ga prethodno izrežite na sitne kockice da se pre skuva. • So se neće ovlažiti ako se na dno slanika stavi komad upijajuće hartije koji s vremena na vreme treba promeniti. • Najbolja je so prljavo sive boje. Preterano soljenje je vrlo opasno. Uklonite sa stola slanik, jela začinjavajte aromatičnim travama, privikavajte se na prirodan ukus namirnica, jer to su načini da se izbegnu kardiovaskularna oboljenja i da se sačuva zdravlje, poručuju lekari. • Količine soli koje su dovoljne ne zna se da li je čovek počeo so da koristi da bi poboljšao ukus hrane ili da bi je konzervirao, ali se sa sigurnošću može tvrditi da su naši preci u ishrani koristili so znatno manje nego što to čini savremeni čovek. U nekim evropskim zemljama svaki stanovnik u proseku potroši  do 14 grama soli dnevno, a to je, smatraju stručnjaci, preterano. Podaci kojima zdravstvene organizacije raspolažu govore da se tamo gde se troši manje od 3 grama soli dnevno po stanovniku gotovo ne zna za nevolje koje izaziva povišen krvni pritisak i ostala kardiovaskularna oboljenja. Celokupna količina soli potrebna ljudskom organizmu već se, u prirodnom stanju, nalazi u mnogim namirnicama. U nekima je više, u nekima je manje, ali gotovo da nema namirnice koja ne sadrži so. • So se ne treba potpuno izbaciti iz ishrane stručnjaci ipak ne preporučuju da se so potpuno izbaci iz ishrane. Međutim, treba je koristiti umerenije, a za to postoji više načina. Dobro je izbegavati konzerviranu hranu u kojoj je procenat soli uvek mnogo veći. Prilikom pripreme jela valja je koristiti štedljivo, a zatim, kada dođe vreme obedu, ništa ne dosoljavati! • Začini umesto soli umesto sa mnogo soli, ukus hrane treba poboljšavati dodavanjem aromatičnih trava i začina kao što su lorber, timijan, ruzmarin, majoran, žalfija. Najzad još jedan, veoma važan savet stručnjaka glasi: najbolje je koristiti samo morsku so. • Morska so je po sastavu isto što i natrijum hlorid, koji je njen glavni sastojak. U njoj se, međutim, u neznatnim količinama nalaze i neki drugi elementi kao što su magnezijum, sumpor, kalcijum, brom, silicijum, fluor, fosfor, jod, dok svih ovih važnih sastojaka nema u prečišćenoj soli koju najčešće kupujemo. Umesto njih, ta so sadrži dodatke koji sprečavaju upijanje vlage. Neprečišćena morska so prljavosivkaste boje, najbolja je za ishranu jer sadrži sve pomenute elemente koji, bez obzira na to što se u njoj nalaze u malim količinama, deluju blagotvorno. Magnezijum i brom deluju povoljno na nervni sistem, a poznato je dejstvo magnezijuma na rašćenje i umnožavanje ćelija. • Višestruka primena soli daleko od trpeze, u takozvanoj „spoljašnjoj upotrebi“ so ima višestruku primenu: Rastvorena u toploj vodi idealna je kupka za noge. Pojačava cirkulaciju i uspešno otklanja zamor. Stručnjaci kažu da je blagotvorno i kupanje u kadi, u vodi u koju je dodata morska so i morske alge. So dobro deluje na jetru i pomaže metabolizam. Zahvaljujući hidroskopskom dejstvu (upija tečnost), morska so se koristi kao sredstvo u lečenju herpesa na usnama (groznica). Slana voda je poznati narodni lek protiv prehlade: ušmrkuje se i tako pročišćava disajne puteve. Da li ste znali da so dezinfikuje rane? Dakle, u nedostatku boljeg  sredstva isperite manju ozledu prokuvanom i dobro zasoljenom vodom. KROMPIR • Kuvanje krompira da se krompir prilikom kuvanja ne bi raspao posolite vodu i kuvajte na tihoj vatri.   • Kuvani krompir koji spremate kao salatu upiće mnogo manje ulja ako ga prethodno zalijete sa nekoliko kašika vode u kojoj se kuvao. Naravno, ovo dolazi u obzir samo onda kada krompir kuvate oguljen. • Delimično promrzao krompir biće ukusniji ako ga oljuštite i ostavite nakoliko sati u hladnoj vodi i zatim ga upotrebite. • Krompir salata je mnogo ukusnija ako se umesto sirćeta doda belo vino. Salatu treba začiniti dok je krompir još topao. • Jeste li probali krompir kuvan u pivu? to je prava poslastica! Oljušten krompir neka se kuva 30 minuta, na kraju ga procedite, malo posolite i poslužite. • Salata od krompira biće ukusnija ako je prelijete uljem pre nego što se krompir ohladi. Ako ga prelivate hladnog, biće tvrd i neće primiti ulje. • Kada pravite testo od krompira dodajte malo griza pa će biti prhko. Pire pripremajte od krompira koji je oguljen i skuvan u slanoj vodi. Čim je kuvan još vrućeg ga zgnječite. Kada gulite krompir pažljivo odstranite mrlje i „oči“. • Pečeni krompir će biti mekan i sočan ako ga pre pečenja stavite na 3 minuta u slanu kipuću vodu, a tek tada na vruću mast ili u rernu. • Krompir pre prženja uvek dobro osušite krpom ili papirnatom salvetom, a onda spustite na vrelo ulje. Dobiće lepu rumenu boju i neće se zdrobiti. • Oljušteni krompir nekada na površini ima tamne mrlje, što nikako ne znači da nije za upotrebu. Mrlje će nestati ako u vodi u kojoj kuvate krompir dodate nekoliko kašika sirćeta. • Zalihe krompira držite u plićim sanducima. Na taj način možete da kontrolišete krompir, koji usled delovanja toplote vrlo lako klija. • Knedle od krompira biće ukusnije ako deo brašna zamenite grizom. • Oljušten krompir ako potamni usled dužeg stajanja, onda pre kuvanja treba kriške poprskati limunovim sokom. • Krompir pire razređujte vrelim mlekom jer od hladnog dobije sivu boju. • Ako hoćete da se krompir brzo skuva dodajte u vodu kašiku margarina. • Voda u kojoj se kuvao krompir posle barenja oljuštenog krompira vodu u kojoj se bario ne bacati. Dobro zagrejana poslužiće za pranje sudova bez deterdženta. • Proklijao i zelen krompir ne daje se bebi.  Krompir se mora držati u mraku ili u tamnoj papirnoj kesi da bi se sprečilo klijanje ili pojava zelenila. • Krompir pire će biti vazdušastiji i ukusniji ako na kraju spremanja umešate i sneg od jednog belanceta. • Skladištenje krompira za zimu ako ostavljate krompir za zimu, stavite u sanduk ili džak u kome ga čuvate nekoliko jabuka, pa neće proklijati. • Baren krompir će se lakše odvojiti od ljuske kada se još vreo polije hladnom vodom. • Kada pečete krompir u ljusci posle pranja obrišite ga salvetom, premažite ga uljem, posolite, pa svaki umotajte u alufoliju. Tako pripremljen krompir imaće hrskavu koricu, a i ako u toku pečenja dođe do prskanja, sadržaj će ostati u foliji. • Neoljušteni krompir pečen u rerni brže će omekšati ako prethodno stoji 10  minuta u vreloj vodi. • Ostaci krompir salate mogu biti osnova za mešanu salatu ako se dodaju režnjevi paradajza, krastavaca i tvrdo barenih jaja. • Kada ostane pire krompir ako vam je ostalo pirea dodajte glavicu sitno seckanog luka, jaje i brašno da se dobije mekano testo. Sada možete da pržite na ulju male lepinjice. Uz to poslužite mladi sir ili jogurt. • Prženi krompir će imati reš koricu ako ga prilikom prženja nekoliko puta pospete malom količinom brašna. • Prženi krompir biće ravnomerno slan ako ga posolite dok se još peče. • Slanu vodu barenog krompira možete upotrebiti za natapanje bolnih otečenih nogu. Uveče je dobro zagrejte i držite u njoj noge oko 15 minuta. Rezultat će vas iznenaditi. PARADAJZ • Paradajz sos znate li kako ćete ukloniti višak vode iz sosa od paradajza, a da ne pokvarite njegov ukus? Dodajte u posudu 2-3 kašičice brašna i – prijatno. • Paradajz u toku dužeg stajanja omekšao je i veoma se teško seče. Ako ga 1 sat pre upotrebe stavite u sud sa hladnom vodom, ponovo će postati čvrst i sočan. Secite ga sasvim oštrim nožem, koji ste nekoliko minuta držali pod mlazom hladne vode. • Paradajz je odličan izvor vitamina C i vitamina A. Dva ploda osrednje veličine zadovoljavaju dnevne potrebe zdrave odrasle osobe za vitaminom C i polovinu potrebe za vitaminom A, kao i čaša i po soka od svežeg paradajza. Najviše vitamina ima u delu ploda oko semenki, a više ih ima u poluzrelom nego potpuno zrelom i omekšalom paradajzu.              • Lekovita svojstva pored izražene nutritivne i biološke vrednosti, paradajz ima i lekovita svojstva : poboljšava varenje i reguliše stolicu, popravlja krvnu sliku, deluje protiv hemoroida, pomaže pri lečenju artritisa – reume, snižava ureju u krvi i smanjuje rizik od raka. • Paradajz je izvanredno sredstvo za negu masne kože, uklasnja suvišnu masnoću, steže pore, daje koži neophodnu vlažnost • Sok paradajza izmešan sa istom količinom destilovane ili prokuvane vode može poslužiti kao losion za sve tipove kože. • U slučaju opekotina od sunca može se upotrebiti paradajz. Između dva komada gaze poređati kolutove svežeg zrelog paradajza i staviti na opečeno mesto. • Zeleni paradajz će ravnomerno sazreti ako svaki plod omotate novinskim papirom i stavite na mesto gde struji vazduh. KRASTAVCI • Krastavac će izgubiti gorčinu ako ga potopite u mleko i ostavite da stoji par minuta.              • Da bi se iz krastavca odstranila gorčina, odsecite vrh debljine santimetar i dobro trljajte jedan uz drugi deo. • Krastavci koje ste zavili u deblju vlažnu hartiju ostaće i nekoliko dana sveži i neće promeniti ukus. • Često vam se dešava da krastavci imaju gorak ukus. Uzrok tome je okolnost, da krastavci nisu pravilno oljušteni. Gorčina krastavaca nalazi se uvek na vršici. Ako prilikom ljuštenja počnete sa tog mesta, nož upije gorčinu i prenese ljuštenjem na ceo krastavac. Zato treba uvek vrh krastavca potpuno odseći nožem, a za dalje ljuštenje upotrebiti drugi nož. ŠARGAREPA • Da li ste probali šargarepe kuvane u mleku? Oprane i izrezane po dužini šargarepe zalijte mlekom tako da budu prekrivene. Malo posolite i kuvajte na umerenoj vatri dok gotovo celo mleko ne ispari. Ukusno je i bez ikakvih dodataka.               • Šargarepu očistiti i skuvati u posoljenoj vodi. Kada je mekana, iseći na kolutove, preliti sokom od limuna i kašičicom ulja, po potrebi još malo posoliti i na kraju dodati beli luk i seckani peršunov list (iz zamrzivača). Služiti kada se ohladi. • Skladištenje za zimu šargarepu možete ostaviti za zimu i bez zamrzivača ako imate suv podrum. Dobro ih očistite i sasvim suve slažite u korpu ili sandučiće – u slojeve. Svaki sloj šargarepe prekrijte sasvim suvim peskom. • Šargarepu možete očistiti a da je ne oštetite ukoliko za struganje umesto oštrice koristite tupu stranu noža. Ako je šargarepa sasvim mlada, za to vam može poslužiti i oštra strana sunđera sa pranje posuđa. • Šargarepu možete brzo i lako da očistite ako je prvo spustite u vrelu vodu, a zatim prelijete mlazom hladne vode. Pod dejstvom temperaturne razlike kožica će omekšati i gotovo se sama odvojiti. • Salata od variva Ako vam je ostalo varivo od šargarepe možete napraviti ukusnu salatu. Šargarepu stavite u rešetku i blago je operite mlakom vodom. Dodajte struganog rena (može i iz tegle) sirće, so i najzad ulje. Umesto rena možete staviti majonez.

KUPUS

• Kupus

je dragoceno, relativno jeftino i veoma ukusno povrće koje se koristi na mnoge načine, sveže, kuvano ili ukiseljeno. Omiljeno je u našem narodu koji ga smatra i lekovitim: smatra se da kupus dobro deluje na reumu, giht, malokrvnost, hronični zatvor, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu.

Kupus sadrži

velike količine vitamina C, biljna vlakna i minerale, kao što su kalcijum, kalijum, gvožđe, sumpor, magnezijum i druge. Kupus je niskokalorično povrće. Kupus prija nervoznim osobama, pomaže reumatičnim oboljenjima, a preporučuje se i za ten. Listovi kupusa su se ranije stavljali na otvorene rane, odnosno posle ispiranja rane kamilicom. Na taj način, vršila se i dezinfekcija povrede.

Sok od belog kupusa

može da se pije, podesan je kod čira na želucu i stomaku, i zapaljenja sluzokože. Tri nedelje svakoga dana treba piti 750 g soka od kupusa, a salata od kupusa pomaže varenju.

• Miris kupusa

zimi se često kuva kiseo kupus, koji za vreme kuvanja širi ne baš prijatan miris po stanu. Miris ćete ublažiti ako šerpu pokrijete krpom natopljenom vinskim sirćetom.

• Malo limunovog soka u vodi u kojoj se kuva kupus ili karfiol sprečiće širenje neprijatnog mirisa po stanu.

LUK • Luk deluje umirujuće, a sprečava i kašalj. Bez glavice crnog luka ne može se zamisliti gotovo ni jedno jelo, a sem toga crni luk ima i lekovito svojstvo. Upotrebljavajući ga gotovo svakog dana za pripremanje jela, ili u svežem stanju, i ne znamo šta on sadrži. Na primer: sok od crnog luka pomešan sa medom važi kao jedno od najboljih sredstava za umirenje. Dve do pet kašika dnevno ove mešavine, podiže raspoloženje i ublažava upalu grla. Mešavina luka i meda preporučuje se i kod kašlja, naročito suvog katara organa za disanje. Utvrđeno je da crni luk ima i antibakterijsko svojstvo, odnosno da predstavlja priropdni antibiotik, jer svojim eteričnim uljima  uništava crevne parazite. Inače, 100 grama crnog luka sadrži 87,6 grama vode, 1,25 grama belančevina, 0,25 grama masti, 9,55 grama ugljenih hidrata.            • Da li znate da primena crnog luka prevazilazi okvire kuhinje? Sa nekoliko primera u to se možete i sami uveriti:  •  Miris svežeg kreča i boje dugo se zadržava, ako želite da ga što pre odstranite, isecite na kriške glavicu crnog luka, stavite u posudu, nalijte hladnom vodom i ostavite nasred sobe nekoliko časova. • Ujedi pčele i ose mogu da budu veoma bolni. U trenutku kada vam se to dogodi najlakše ćete ublažiti bol ako mesto uboda protrljate komadićem glavice crnog luka. Ponekad se dogodi da se pčela ili osa sa hranom unese u usta. Taj ujed je naročito bolan. I u ovom slučaju uzmite glavicu crnog luka, nacedite malo soka na mesto ujeda i protrljajte. Otok će iščeznuti, a i bol će uminuti.              • Od minerala crni luk najviše sadrži kalijuma – 175 miligrama, zatim fosfora, kalcijuma, natrijuma, gvožđa, kobalta, bakra, cinka, fluora i joda. Zastupljeni su i brojni vitamini, najviše vitamin C, zatim vitamin E, pa vitamin B1 i B2, vitamin BB, karotin i nikotinamid, kao i još 14 drugih supstanci. • Praziluk Praziluk je veoma ukusno i zdravo povrće, relativno je jevtino i ima ga na pijacama cele zime. Priprema se na razne načine. Kao salata ili kao varivo, ili kao dodatak raznim jelima i pitama. Najčešće se koristi samo beli deo, što je pogrešno, jer i zeleni sadrži dragocene sastojke. U praziluku ima dosta kalijuma i gvožđa, kao ivitamina A, B, C, i E. U 100 grama ovog povrća ima samo 22 kcal (91 kJ). • Osetljivi praziluk jela i pite od praziluka nikako se ne smeju čuvati duže od 48 časova, čak ni u frižideru. Jer, posle ovog vremena ova vrsta luka počinje da razvija neke toksine, veoma škodljive za organizam. Zato je bolje da jelo od praziluka koje niste na vreme pojeli – bacite. • Mladi luk Mladi luk je veoma zdrava vrsta povrća, posebno zato što sadrži velike količine vitamina C -10 miligrama na 100 grama luka. Ovaj vitamin je posebno važan u proleće kada vrebaju nazebi i kada se čovek često oseća umornim. Osim toga mladi luk podstiče varenje, pa se preporučuje osobama koje imaju teškoća sa stomakom. Najkorisniji je svež. Dobro je znati da se jela u kojima je upotrebljen mlad, umesto starog crnog luka, brže kvare. U 100 grama mladog crnog luka ima samo 25 kcal (105 kJ).              • Luk od prošle godine ako još nije proklijao, nemojte baciti jer još može korisno da se upotrebi. Očistite ga, iseckajte, kratko propržite na masnoći, ohladite, stavite u čaše od jogurta i čuvajte u zamrzivaču do upotrebe. • Lek za neprijatan miris belog luka u ustima je: uzeti deo veze peršuna i žvakati taj zeleniš, pa tako sažvakanog minut-dva držati u ustima. Peršun će pokupiti miris belog luka. • Crni luk će biti svarljiviji ako ga pre upotrebe kratko vreme držite u vreloj vodi. • Pre prženja luk prokuvati  malo u vreloj vodi. Biće mnogo ukusniji. • Jak ukus luka u salati možete ublažiti tako što narezani luk nekoliko sati ostavite u ulju. Potom dodajte ostale sastojke i salata će biti odlična. • Luk vam neće peći oči dok ga seckate ako oljuštenu glavicu pola minuta držite pod mlazom tople vode. • Neugodan miris sa noža kojim ste sekli beli luk otklonićete ako ga posle upotrebe protrljate solju ili ga jednostavno provučete kroz plamen. • Kako je luk svarljiviji? ima osoba koje ne podnose jela sa lukom. Međutim, ako uz luk dodate krišku strugane jabuke, luk će biti mnogo svarljiviji. Ko voli crni luk, a škodi mu, moći će ipak da ga jede ako ga prethodno ostavi nekoliko sati u tegli sa maslinovim uljem. Luk pri tome neće izgubiti ukus, a mnogo će se lakše variti.               • Crni luk neće suviše mirisati ako se, pošto se iseče na dasci, stavi nekoliko minuta u hladnu vodu. • Da bi jela sa lukom lakše podnele osobe osetljivijih stomaka, posle pranja luk nikada ne treba peći duže od dva-tri minuta. • Miris luka s ruku ćete odstraniti ako odmah isperete ruke u vodi u koju ste dodali sasvim malo amonijaka. Da bi ste odstranili miris belog luka sa ruku izgnječite između prstiju nekoliko listića celera. Ukoliko je u pitanju crni luk to isto učinite sa peršunom. • Jelo će se manje „osećati“  po belom luku ako očišćene češnjeve prethodno presečete i pritisnete širom stranom noža tako da iz njih izađe deo soka. Tek tada jelo začinite lukom. • Zlatno-žuta boja prženog luka ako hoćete da vam prilikom prženja luk dobije zlatno žutu boju, pošto ga isečete u kolutove, uvaljajte ga u brašno. • Može li se crveni luk očistiti bez plakanja? evo starog saveta. Luk  zamotan u foliju stavite u frižider         nekoliko sati pre nego što ćete ga čistiti. POVRĆE • Povrće koje raste pod zemljom npr. krompir, peršun, šargarepa, perite u hladnoj vodi, a ono čiji se nadzemni deo upotrebljava, npr. kupus, kelj i slično, u mlakoj vodi. • Salatu i ostali zeleniš stavite u vodu i dodajte malo soli. Ostavite tako potopljeno pet minuta, zatim ga operite kao i obično. Već nakon ispiranja sigurno će nestati svi neželjeni nametnici. • Peršun će imati impozantniji ukus ako se opere u toploj vodi. Peršun možete da zasadite u obične saksije na terasi ili na prozorskoj dasci-imaćete začin pri ruci, a biljka će odbijati muve i komarce. • Peršun možete sačuvati svež oko dve nedelje ako postupite ovako: operite i osušite strukove peršuna, otkinite listiće i iseckajte ih, stavite u teglu i u frižider. Pre nego što počnete da sečete peršun na drvenoj dasci, pokvasite je da daska ne upije sok od peršuna. • Pasulj da pasulj, koji je ostavljen za zimu, ne bi napao žižak, pored pasulja treba ostaviti prosušene listove oraha. • Pasulj i suvi grašak da bi se pasulj i suvi grašak, koji se ostavlja za zimu sačuvao od žiška, treba ga staviti u platnene vrećice, u koje se doda i nekoliko komada  ljutih, suvih paprika. • Zeleni pasulj će i posle kuvanja zadržati prirodnu boju, ako se na litar vode u kojoj će vriti doda kašika ulja. • Kuvanje pasulja ako kuvate pasulj najbolje je da ga uveče potopite u hladnu vodu jer će se tako pre skuvati. Ukoliko je pasulj tvrd i teško se raskuvava dodajte malo soda-bikarbone. U nedostatku soda-bikarbone dodajte kiselu vodu i biće mekši. Suvo meso za pasulj, pre stavljanja u lonac, treba izvesno vreme držati u vrućoj vodi da bi izvukla suvišnu so. Pasulj se inače soli kada se zaprži, ukoliko je to potrebno. • Grašak će biti ukusniji ako mu pri kraju kuvanja dodate malo šećera i pustite da još jednom  jelo provri. Kada pravite salatu stavite 4 dela ulja i 1 deo sirćeta. So rastvorite u sirćetu i sve dobro izmešajte. • Čišćenje zelene salate da bi ste odstranili sitne insekte sa listova zelene salate, isperite je vodom zakišeljenom sirćetom. Ako ovo ispiranje ponovite nekoliko puta nijedan insekt se neće zadržati na listovima salate. Zatim salatu isperite vodom i pripremajte kao i obično. • U zamrzivač treba stavljati samo prvoklasno sveže ubrano i bez oštećenja voće i povrće. • Povrće treba kuvati u što manjoj količini vode jer se tako skraćuje vreme pripreme i čuvaju vitamini i mineralne soli. Dovoljno je da nivo tečnosti bude na oko santimetar iznad povrća bez obzira na njegovu vrstu. • Kad čistite povrće otpatke stavite u stare novine i dobro zamotajte. Tako ćete izbeći stalno pranje kante za smeće, a i neprijatan miris smeća. Kantu treba povremeno istrljati špiritusom kako bi se uklonile mrlje, a u isto vreme izvršila dezinfekcija. Posle ovog postupka kanta se ispere čistom vodom. • Povrće jakih boja treba čistiti brzo i vešto tako da na rukama ne bi nastale neprijatne mrlje. Ako posle ovog posla ruke istrljate solju i limunovim sokom mrlje će nestati. • Povrće uvek čistite i ljuštite nožem od nerđajućeg čelika. Na taj način sprečavate oksidaciju metala i njegovo oštećenje tokom vremena. • Povrće ćete najbolje oprati ako u vodu stavite kašičicu sode-bikarbone. • Povrće će ostati lepo, sveže i meko ako prilikom kuvanja u vodu stavite pola grama soda-bikarbone na litar tečnosti. • Kelj, spanać, žuti pasulj, ovčetina ili masno meso biće mnogo ukusniji ako im se kao začin doda beli luk. • Celer ima negativnu kaloričnu vrednost čovek više potroši kalorija na žvakanje celera nego što on proizvede varenjem. Tvrdi se da ima i afrodizijačko delovanje. • Zelena salata će duže ostati sveža ako se odmah po kupovini očisti neoprana, stavi u najlonsku kesu a zatim u frižider. Po potrebi uzeti određenu količinu, oprati i začiniti. • Sve vrste zelenog povrća (spanać, zelje, kelj, kupus…) kuvaju se u maloj količini vode da bi se sačuvali hranljivi sastojci. • Ostatak od kelja ostavite u rešetku da okaplje. Dodajte jaja, belog luka, soli, bibera i prezle da se dobije masa gušća od testa za palačinke. Kašikom vadite šnicle i pržite na ulju. Može se servirati kao dodatak uz jelo od mesa ili sa mladim sirom. • Sparušena salata će ponovo postati sveža ako je (pošto ste je dobro oprali) potopite u hladnu vodu, zatim ocedite i ostavite neko vreme poklopljenu. • Sveže povrće treba posle kupovine što pre utrošiti jer stajanjem gubi svoje biološke vrednosti. Tako se u uvelom povrću nalazi još samo trećina prvobitne količine vitamina i važnih mineralnih materija. • Suvo povrće će se brže skuvati ako ga prelijete vrelom vodom, a sutradan, u vodu u kojoj se kuva, dodate kašiku maslinovog ulja. Suvo povrće se kuva brže ako se prilikom kuvanja doda malo soda-bikarbone. Može se uštedeti čak pola sata. • Mahunasto povrće ne treba kuvati u posuđu od aluminijuma jer će zbog hemijske reakcije brzo sud dobiti tamne naslage koje se veoma teško peru. • U mladom povrću, salati, spanaću ili kupusu, često ima crvića. Najlakše ćete ih ukloniti ako povrće minut-dva držite u vodi sa malo sirćeta. • Uvelo povrće brže će se osvežiti ako se nakratko stavi u mlaku vodu, a potom ispere hladnom. • Kelj obarite u slanoj kipućoj vodi u koju ste usuli 1-2 kašike sirćeta. Osim što ublažava prodoran miris povrća, sirće doprinosi da listovi kelja zadrže prirodnu zelenu boju. • Oprano sirovo povrće (salatu, na primer) dobro ćete ocediti od vode ako ga stavite u najlonsku kesicu pri čijem ste dnu napravili nekoliko rupica i ovu obesite iznad slivnika. Salata protiv mamurluka sitno izrezati glavicu belog kupusa, dodati mu malo izribanog rena i jednu izribanu belu rotkvu. Posoliti i ostaviti da stoji 10 minuta. Zatim sve preliti rasolom od kiselih krastavaca. Dobro izmešati salatu i služiti uz proju. • Karfiol je povrće koje se može naći na našim pijacama i u trgovinama tokom čitave zime. Veoma je ukusan i zdrav i može da se priprema na mnogo načina. Mnogi ga najradije jedu obarenog ili prelivenog istopljenim puterom i prezlama, ili sosom, ili ga posle barenja zapeku u rerni, uz dodatak sira, šunke, jaja ili bešamel-sosa, a vodu u kojoj se kuvao koriste za pripremu ukusne i zdrave čorbe. Baren karfiol može i da se pohuje, zamočen u brašno, umućeno jaje i prezle. Isto tako može da jede i presan, kao salata, iseckan i preliven limunovim sokom. Karfiol sadrži dragocene minerale, a najviše kalijum i gvožđe, kao i vitamin C. U 100 grama karfiola ima 27 kcal (113 kJ).                                       LIMUN • Da bi ste dobili više soka od limuna malo ga ugrejte pre ceđenja. • Osušeni ili sparušeni limun povratiće svežinu ako se stavi u hladnu vodu. • Malo limunovog soka u vodi u kojoj se kuva kupus ili karfiol sprečiće širenje neprijatnog mirisa po stanu. • Miris luka, ulja i ribe uklanja limun kriške limuna dodajte vodi u kojoj se kuva riba. • Čašica soka od limuna, čašica glicerina i kocka kamfora sve stavite u čistu bocu i pre upotrebe dobro promućkajte. • Sneg od belanca će se brže i lakše umutiti ako se pre mućenja doda nekoliko kapi soka od limuna. • Limun će duže ostati svež ako ga držite u tegli sa vodom koju treba svakodnevno obnavljati. Ako je limun presečen na pola onda ga donjim delom stavite na tanjir, a preko njega stavite čašu. • Limun je odlično sredstvo za masnu kožu napola rasečenim limunom pređite preko lica i vrata i pustite da se sok upije u kožu a potom isperite mlakom vodom. Činite to dva puta nedeljno. • Limunovu koru lakše ćete ribati budete li limun držali u frižideru sat ili dva. • Ako vam je potrebno samo nekoliko kapi limunovog soka, nije potrebno da limun rasecate. Probušite ga na dva mesta iglom za pletenje, nacedite onoliko koliko vam je potrebno i limun sačuvajte do sledeće upotrebe. • Limun sa zelenom korom nije nezreo, već samo ubran u hladnije vreme, pa zbog vetrova i niže temperature nije požuteo. Po ukusu i sočnosti je isti kao i žuti. Zeleni limun ostavite u hartiji par dana da stoji, pa ga tek onda koristite. ŠLJIVE • Suve šljive pre kuvanja treba potopiti u hladnu vodu i ostaviti ih da tako stoje dva sata. Na taj način se neće prilikom pripremanja kompota raspasti i biće mekane.                 • Suve šljive biće mnogo ukusnije i brže će se skuvati ako ih umesto u vodu,  potopite u jaki, dobro zašećereni čaj sa kriškom limuna. Šljive će do jutra nabubriti, omekšati i uz to dobiti prijatnu aromu limuna. KRUŠKA • Krušaka ima mnogo vrsta a one zimske mogu da se nađu u prodaji, čuvane u hladnjači, čak i do kraja marta. Veoma je ukusno i zdravo voće, jedino ne prijaju onima sa osetljivim stomakom, pa se zato njima preporučuju samo u obliku kompota, ili oljuštene i očišćene od koštica. Veoma su pogodne i za pripremanje voćne salate, u kombinacijama sa drugim voćem. Sadrže minerale, naročito kalijum, kao i vitamin B2. Ima ih sočnih, vodenih, kao i suvljih, sipkavih vrsta, slatkih i nakiselih. U zavisnosti od vrste u 100 grama krušaka ima od 44 do 60  kcal (od 183 do 251 kJ).                JABUKA • Ljuštenje jabuka ako morate oljuštiti veću količinu jabuka za fil kolača, stavite ih jedan minut u kipuću vodu. Čistiće se lakše i brže.                   • Kada ljuštite dunje ili jabuke, ljuske nemojte bacati, već ih sušite nekoliko dana na promaji. Kada se ljuske osuše, stavite ih da se malo prosuše u mlakoj rerni. U toku zime ove ljuske dodajte čaju, koji će, uz ovaj dodatak, biti mnogo ukusniji. • Za poslastice koje se nadevaju jabukama obično se koriste kisele i nakisele jabuke. Ali ako ovih nema mogu se upotrebiti i slatke jabuke, ali im treba dodati malo limunovog soka. • Kompot od jabuka će dobiti poseban miris ako mu na početku, čim proključa, dodate vrlo malo putera. • Kompot od jabuka biće ukusniji ako mu kad se ohladi dodate kašiku meda. • Ukus kompota od jabuka ćete poboljšati ako u njega dodate kesicu vanilin šećera i sok od jednog limuna. • Jabuke i kruške isečene za voćnu salatu sačuvaće svoju boju, ako ih oljuštene i isečene na komade stavite u vodu u koju je iscečen limun. VOĆE • Ostaci pomorandže ili grejpfruta ostaće sveži ako voće podelite na kriške i složite u kutiju čije je dno prekriveno šećerom. Poređajte kriške tako da se ne dodiruju pa ih prekrijte slojem šećera. Kutiju prekrijte papirom i ostavite na hladnom mestu.                • Kada kuvate džem prethodno ušpinujte šećer, pa tek onda stavite voće. Tako vam, za vreme kuvanja, džem neće prskati po šporetu. • Koru od pomorandže koja se može koristiti, dobro oprati i očistiti od belog unutrašnjeg sloja. Potom je sitno iseckati i ostaviti nedelju dana u čistom alkoholu. Procediti, koru baciti, a tečnost ostaviti. Zatim skuvati litar vode sa 400 grama šećera i 20 grama limuntusa. Kada se ohladi dodati sok od kora i alkohola. Leti praviti osvežavajući napitak tako, što će se pomešati dve trećine vode i jedna trećina ekstrata. • Svež ananas kao i svako voće, treba prvo oprati pa zatim odseći gornji i donji deo. Onda će lako biti iseći ga na kolutove. Tek tada, sa kolutova se seče kora jer je to mnogo lakše nego ljuštiti ceo ananas. • Sveže voće treba da stoji u frižideru najmanje 5-6 sati, ako je zaleđeno u manjim porcijama. • Marmelada je dobro skuvana ako ima odgovarajuću gustinu. Da bi ste znali da je gotova pustite da mala količina vruće marmelade polako kaplje sa varjače u sud sa hladnom vodom – ako kapi zadrže oblik i potonu na dno suda, onda je marmelada dovoljno gusta, a ako se raspadnu nastavite sa kuvanjem. • Neko voće kada je očišćeno na vazduhu brzo tamni okiselite hladnu vodu limunskom kiselinom i očišćeno voće stavljajte u taj rastvor da stoji do početka kuvanja kompota. Nož s vremena na vreme operite u tom rastvoru. Komadići voća će biti jednako svetli i lepi. • Zelene banane   ukoliko ste kupili zelene banane i želite da što pre sazru, stavite ih u kesu sa dve jabuke. Čak i jako zelene banane sazreće za dva dana ako ih zamotate u novinsku hartiju i stavite u ostavu. Banane nikada ne treba stavljati u frižider. • Banane su veoma ukusno, aromatično voće koje naročito vole deca. Odličan su dodatak voćnim salatama, kremovima, voćnim tortama i drugim poslasticama. Mogu se davati i bebama, a koriste se i u raznim dijetama, izuzev u dijeti za mršavljenje, jer sadrže dosta šećera. U svetu postoje i vrste koje se peku ili prže na roštilju, ali se kod nas ne uvoze. Inače, banane su skupo, ali hranljivo i korisno voće jer sadrže dosta minerala i vitamina B i C. Banane su prilično kalorične, u 100 grama ima 99 kcal (414 kJ).                 • Ukus i miris voćne salate biće lepši ako se u salatu stavi kašičica likera ili konjaka. Još je bolje ako se upotrebi nekoliko vrsti likera. • Banane u voćnoj salati neće da pocrne ako ih odmah posle seckanja poprskate limunovim sokom i pospete šećerom u prahu, a zatim izmešate sa ostalim voćem. • Dinja je kvalitetna ako je pri kupovini peteljka, koja je još na njoj, debela i sočna. • Dunja je voće  sa mnogo pektina, prirodnog sastava za želiranje, pa se najviše koristi za pripremanje želea, džemova i kitnikeza, ali i za veoma ukusan kompot. Kao sveže voće ređe se jede, jer mnogima smeta pomalo opori ukus. Inače dunja sadrži dosta vitamina i minerala, a naviše kalcijuma i kalijuma. U 100 gr dunje ima 63 Kcal (264 kJ).                   • Orasi za svaki ukus koštunjavi plodovi, razne vrste oraha, veoma su ukusni i hranljivi, jer sadrže visokovredne sastojke. Imaju višestruku primenu, koriste se i za grickanje, i za spravljanje raznih kolača, jela i sosova. Gotovo sve vrste sadrže mnogo belančevina, visokovredne masne kiseline, minerale (najviše kalcijum, fosfor i gvožđe), kao i vitamine A i B1. • Vredni sastojci koštunjavih plodova biće sačuvani samo ako ih na pravi način čuvate. Najbolje da razne vrste oraha do upotrebe ostanu  u ljusci i da se čiste neposredno pre korišćenja. Oljušteni i istinjeni ili samleveni uglavnom se brzo kvare, čak i u frižideru ili zamrzivaču. • Orah u ljusci može se čuvati i do godinu dana. Treba voditi računa da se ne drži u blizini crnog luka, jer može da povuče miris. Koristi se za kolače, voćne salate, uz blage sireve i neke specijalitete. • Osušene orahe potopite u toplo mleko i ostavite da stoje 5 sati, posle toga će opet biti sveži, a omekšaće im se i korica pa ćete ih lakše skinuti ako je to potrebno. • Orahe ćete duže moći da čuvate a da vam se ne užegnu ako ih u rerni zagrejanoj na 100 stepeni sušite desetak minuta. • Orah u ljusci, pre razbijanja i čišćenja, treba da prenoći u vodi sa malo šećera. Sutradan će se lakše razbijati ljuska i vaditi jezgro. HLEB I PECIVA • Testenine nikada ne treba previše kuvati jer se slepe. Vreme pripreme zavisi od vrste testenine; bez jaja se kuvaju oko 15 minuta, dugačke makarone 20, a tanki rezanci 5 minuta. • Veće količine brašna sačuvaćete od insekata i vlage ako u džak sa brašnom stavite nekoliko komadića ćumura za roštilj, koji stavite u posebnu plastičnu vrećicu. • Brašno će ostati sveže i neće skupljati vlagu ako u kutiju u kojoj ga držite stavite list lovora. • Za hleb je najvažnije da bude na suvom i provetrenom mestu. U kutiji će se on pre ubuđati nego na vazduhu. U frižideru će se sačuvati nešto duže ali će brzo odmeknuti. Pri tom ne pomaže ni uvijanje u alufoliju. Načet hleb najbolje je zasečenom stranom staviti na drvenu dasku, na provetrenom mestu i tako ostaviti do sledećeg sečenja. Uvek je dobro u kući imati hleb u rezervi. Uvijen u alufoliju on će se dobro očuvati u zamrzivaču. Pre upotrebe se mora odlediti u rerni. • Prašak za pecivo možete zameniti rumom. U već zamešano testo dodajte 2-3 kašike ruma na pola kilograma brašna. Testo će biti ukusno i vazdušasto kao da ste upotrebili prašak za pecivo. • Šta treba uraditi da pirinač ili testo prilikom kuvanja ne prionu za dno posude? kada voda proključa, pre nego što u nju stavite pirinač ili testo dodajte komadić putera ili kašičicu ulja. • Rezanci se ispiraju hladnom vodom, a špagete i makarone toplom. • Prezle ćete zaštiti od pojave plesni ako u kutiju stavite list lovora. • Sendviče što su vam ostali od nekog slavlja, nemojte baciti nego ih složite na namašćeni lim za pečenje, drugog jutra podgrejte u vrućoj rerni i poslužite kao ukusan doručak. TESTO • Kod spremanja kiselog testa ne zamenjujte mleko vodom. Testo neće biti ukusno, a pri pečenju potamni. • Pita od gotovih kora će bolje narasti ako pre stavljanja nadeva svaku koru isprskate mešavinom ulja i tople vode. • Testa sa praškom za pecivo da testa koja se mese sa praškom za pecivo ne bi imala težak miris, prašak potopiti u malo razblaženog sirćeta i tada zamesite testo. • Nepečene pite ne morate odleđivati pre pečenja. Gotove, pečene, pite, držite 2 sata u frižideru pre nego što ih podgrejete. • Slano testo će uvek bolje narasti ako u brašno, osim kvasca, stavite i malo soda-bikarbone. • Pečeno testo koje je još toplo lakše se seče ako nož malo zagrejete iznad šporeta. • Testeninu ne treba predugo kuvati jer će se posle hlađenja raspasti i skašati. Dovoljno je da testeninu spustite u kipuću vodu, sačekate da voda još jednom provri zatim vatru odmah smanjite. • Testo se prilikom kuvanja neće slepiti ako u vodu, pre nego što proključa, dodate kašiku ulja. • Masno testo ako pri mešanju masnog testa dodajete mleko, ono mora biti hladno jer testo neće narasti. • Kada pravite pitu od sira potopite dve šoljice griza u malo hladnog mleka i ostavite da stoji 2-3 sata. S vremena na vreme, griz pomešajte sa sirom i jajima. Pita pripremljena na ovaj način biće veoma ukusna i rastresita. • Palačinke ako želite da vam palačinke budu jako tanke testo umesto sa mlekom napravite sa vodom i malo ulja. Ako volite mekane pecite ih na tihoj vatri, a ako su vam draže hrskave onda vatra treba da bude jaka. • Kada pečete palačinke služite se istovremeno sa dva tiganja pa ćete tako brže obaviti posao. • Ako u testo za palačinke dodate čašu piva ili sneg od belanaca, palačinke će biti rastresitije. • Testo za palačinke biće vazdušasto ako masi dodate kašičicu sirćeta. Palačinke će biti mekše ako umešate mleko i jogurt, a ne samo mleko. • Kada pravite palačinke na dve trećine mleka dodajte jednu trećinu kisele vode – palačinke će biti ukusne i meke i sutradan. • Krofne će biti vazdušastije, ukusnije i manje masne ako se u testo, pri kraju mešenja, doda kašičica sirćeta. KOLAČI • Šlag količina šlaga može se znatno povećati, a i sama masa biće čvršća, ako u šlag umešate jedno belance i ostavite tako 10 minuta u frižideru. Potom izvadite iz frižidera i šlag snažno mutite, za šta je potrebno samo 2-3 minuta. • Torta će se odlediti nakon 12, a sitni kolači nakon 5-6 sati. • Ivice testa kojom su obloženi zidovi kalupa dobro je pre pečenja malo namazati ovlaš umućenim jajetom (žumance ili belance). Testo će biti hruskavije. • Gotove kore sačuvaće svežinu i biće za upotrebu čak i nakon 8 dana ako ih uvijete u najlon vrećicu i držite u frižideru. • Rolat da bi lakše oblikovali rolat, još mlakog ga obmotajte oko tanke oklagije i zavite u salvet. Tek kada se ohladi možete ga puniti kremovima po želji. Rolat može da ostane svež i nekoliko dana ukoliko ga umotate u šećer i zavijete u papir. • Kalup za pečenje torte nakon upotrebe, prvo dobro istrljajte gužvom novinske hartije i solju a potom ga pomoću oštrog sunđera istrljajte u toploj vodi sa deterdžentom. • Kolač sa voćem ako pri mešanju testa za kolač sa voćem dodate malo šećera, biće rumeno i hrskavije. Naravno ovo važi za tzv. masno testo sa dodatkom masnoće (margarin, puter ili mast). • Nije preporučljivo kolač sa voćem stavljati u pregrejanu rernu. Najbolje je da se peče 30-40 min, pri umerenoj toploti. • Prilikom sečenja kolača podloga treba da bude ravna, a nožem najpre zaseći ivicu testa pa tek tada zaseći sredinu prekrivenu voćem. • Kolač izvađen iz kalupa preporučljivo je najpre staviti na rešetku, da ode para. • Želatin za kolače treba držati oko 15 minuta u hladnoj vodi pa tek onda, dobro oceđen staviti na vatru da se otopi pazeći da ne provri. • Da bi ste lakše izvadili kolač iz kalupa posudu posle vađenja iz rerne odmah obuhvatite spolja ispresavijanim peškirom, prethodno ovlaženim u hladnoj vodi. Naravno peškir prvo ocedite. • Kolač sa preplanulom gornjom površinom odmah prekriti masnim pergament – papirom. • Raspadnuti kolač iseći na manje komade, pomešati sa mlekom, prebaciti u vatrostalnu činiju i odozgo stavite komadiće putera. Peći i služiti toplo sa slatkim prelivom. • Zagoreli kolač pustite da se ohladi pažljivo odsecite zagorelu površinu (sem na voćnim kolačima i kolačima od sira) i prelite kolač čokoladnim ili nekim drugim gustim kremom. Potom posuti slojem šećera u prahu. • Zapečen kolač u plehu spustiti nekoliko minuta na vlažnu krpu, nožem osloboditi ivice i okrenuti. • Ako je kolač već dobio boju, a još nije pečen kolač treba pokriti masnom hartijom namazanom puterom. Ako pak rerna jače greje sa donje strane, pleh treba postaviti na ploču od azbesta, tako će se izolovati toplota. • Kolač će se posle pečenja lakše odvojiti od pleha ako pre sipanja testa pleh držite par minuta u frižideru. Na taj način se puter ili margarin kojim podmazujete pleh neće istopiti i „spojiti“ sa testom. • U kolaču u kome su naznačene male količine oraha mogu se u zamenu uzeti zobene pahuljice, koje će kolaču dati vrlo lep ukus. • Višak testa za kolače uvite alufolijom, odložite na najnižu policu frižidera – ostaće sveže za pečenje najmanje dva dana. • Ispečenu pitu od gotovih kora uvek pokrijte mokrim salvetom, jer će na taj način gornji slojevi kore odmeći i lepo će se iseći željeni komadi. • Savijače i pite od gotovih kora bolje će da narastu ako se kore, pored ulja, poprskaju i toplom vodom. • Gotove kore nemojte prskati mlekom, jer će u tom slučaju ispečene savijače biti pretvrde. • Voće nije preporučljivo posipati šećerom pre nego što se kolač ispeče jer se tada smežura, a testo suviše natopi sokom. • Pri oblaganju pomašćenog kalupa-tepsije testom, sloj testa što prekriva dno tepsije odmah izbušiti viljuškom. To je najsigurniji način da kolač za vreme pečenja bolje naraste i ne izgubi lep oblik. • Pre stavljanja testa nije zgoreg dno kalupa malo poprašiti brašnom- upiće suvišnu vlagu. • Kada pečete tortu dno kalupa obložite tankim papirom, namastite ga i pospite brašnom kao i zidove kalupa. Tako se torta neće zalepiti za dno i neće zagoreti, a  sa torte ćete lako skinuti papir. • Tortu i druge filovane kolače lakše i ravnomernije možete seći ako ih držite u frižideru da se stegnu, a zatim pre rezanja nož zamočite u ključalu vodu.  • Testo za tortu će posle pečenja biti meko i vazdušasto ako je dobro umućeno. Sve sastojke prvo izmešajte u glatku, homogenu masu uz pomoć miksera. Pri kraju mućenja dodajte prašak za pecivo, a zatim testo odmah izlite u prethodno pripremljenu posudu i pecite. • Ako sami pravite sir nemojte baciti surutku koja ostaje prilikom ceđenja sira. Ona je odlična zamena za mleko kada pravite kolače ili slano pecivo od kiselog testa. Čak je takvo testo ukusnije od onog pravljenog sa mlekom. SLATKIŠI • Za mnogo jela upotrebljava se kuvani šećer šećer prelijte hladnom vodom i mešajte dok se ne rastopi, zatim smanjite toplinu šporeta i više nemojte mešati. • Slatko u slučaju da se slatko brzo ušećeri, može se popraviti ako se tegla zavije u ispresovani peškir i na kraju šporeta obazrivo zagreva u sudu sa toplom vodom sve dok se šećer ne otopi. Ovo je samo privremeno rešenje. Slatko valja prekuvati uz dodatak limunovog soka ili limuntusa, jer će kiselina sprečavati da se slatko ponovo ušećeri. • Čokoladna glazura ako želite da čokoladna glazura kojom prelivate kolače i torte bude sjajna, dodajte joj kašičicu putera, nakon što ste je uklonili sa vatre. • Šlag je teško umutiti dovoljno jer je u kuhinji obično pretoplo. Ručni mikser i posudu za mućenje jedan sat pre spremanja stavite u frižider. Ako koristite električni mikser, onda ohladite samo posudu. • Plesan na površini pekmeza očigledan je dokaz da nema dovoljno šećera. Plesan valja skinuti, a ostatak pekmeza prekuvati uz dodatak određene količine šećera. • Šećer u prahu pospite preko kolača kroz malu cediljku za čaj, pa se neće desiti da se na kolačima nađu grudve šećera što je neuredno. • Šećer u prahu uvek treba imati pri ruci. Ako iznenada odlučite da napravite kolače, a samo vam šećer nedostaje, nemojte odmah da idete u prodavnicu. Obrišite suvom krpom posudu električnog mlina za kafu i sipajte u nju kristal šećer, uključite i posle nekoliko sekundi mlevenja imaćete šećer u prahu. ZAČINI • Kim – najstariji začin Našao je primenu i u medicini, kao zaštitno sredstvo protiv grčeva. Kim je rasprostranjen po celoj Evropi, uglavnom raste divlje, ali se u velikom opsegu kultivira. Uzgaja se u Holandiji, koja pored ostalih zemalja opskrbljuje i američko tržište, zatim u Nemačkoj, Švedskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Italiji i Španiji. Kim se uzgaja na velikim površinama i u Rusiji, Češkoj i Maloj Aziji. Smatra se da je kim najstariji začin. Ova biljka je višegodišnja, visine 70 do 100 cm i ima dvostruko perasto lišće i štitaste cvetove bele ili crvenkaste boje. Kim ima tipično ugodnu aromu i sadrži 3 – 7% eteričnih ulja. Upotreba kima u kuhinji je svestrana Služi kao začin krompiru, mesu, varivu od kelja, raznim supama i umacima. Njegovo ulje se koristi u proizvodnji likera. U velikim količinama se upotrebljava u mesnoj i pekarskoj industriji. Našao je primenu i u medicini kao zaštitno sredstvo protiv grčeva. Kim se najčešće dodaje slanim testima zbog specifičnog ukusa. Međutim, kim je odličan začin i za sva „teška“ zimska jela (kupus, kelj) sa zaprškom, jer ih čini lakše svarljivim.                   • Soda-bikarbona je i odlično sredstvo za ispiranje grla. U čašu tople vode, dodati kafenu kašičicu ovog praha. •Pomoću soda-bikarbone brže će se skuvati i pile ili tvrda govedina.   • Crvenu papriku dodati zapršci tek kada je brašno prženo. Nastavite kuvanje uz neprekidno mešanje. • Listići peršuna duže će se održati ako se isitne, pomešaju sa solju i stave u dobro zatvorenu teglu. • Iseckan peršun ne kuvajte u jelu, jer gubi hranljivost. • Veza peršuna će duže ostati sveža ako je stavite u čašu sa vodom i dodate malo limunovog soka. Vodu menjajte svaki dan. • Peršunov list se lakše secka ako se pre sečenja umoči u vrelu vodu. • Sirće koje ćete stavljati u razne salate, biće aromatičnije ako na dno prazne boce stavite po kašiku ruzmarina, majčine dušice i bosiljka, ali ih prethodno operite, a zatim nalijte sirćetom. Povremeno bocu promućkajte. Posle mesec dana sirće procedite. • Ako ste zabunom začinili salatu sa previše ulja i sirćeta, grešku možete ispraviti ako na dno posude stavite parče hleba. Hleb će pokupiti višak ulja i sirćeta. • Začinite goveđu supu uz ostale začine, u goveđu supu stavite i komadić dobro oprane kore od pomorandže. Iznenadićete se neobično prijatnim mirisom i ukusom supe i posebno kuvanog mesa. • Šipka vanile se neće osušiti ako je držite zatvorenu u kutiji sa prah šećerom. • Miris vanile u šipki biće jači ako se pri stavljanju u sutlijaš, krem ili neko drugo jelo preseče dužinom na pola. • Kojim redom se stavljaju začini u salatu? Najpre so, zatim sirće a na kraju ulje. • Senf ako u teglicu sa senfom nalijete malo ulja on se na površini neće osušiti ni okoriti. Ako se to ipak dogodi sipajte malo sirćeta na senf i sačekajte da kora omekša. Zatim dodajte još malo sirćeta i ulja pa sve dobro izmešajte. • Lovorov list treba oprezno i u malim količinama koristiti za začinjavanje jela jer ima gorak ukus. Za ishranu su dobri samo zeleni listovi, dok su oni sive boje već stari i bez specifičnog ukusa. • Vinsko sirće ako je vinsko sirće koje je pripremljeno kao začin za salatu, previše kiselo, može se razblažiti belim vinom. Dodavanjem vina ne samo što će se smanjiti kiselost, već će se poboljšati i ukus. • Cvekla da bi cvekla prilikom kuvanja zadržala crvenu boju, u vodu u kojoj se kuva treba usuti malo malo sirćeta ili limunivog soka. • Biber treba držati uvek u zrnu i mleti ga samo pre upotrebe. MLEKO • Puter Tvrd i hladan puter teško se meša, ali ga ne valja rastopiti. Zato činiju u kojoj ćete ga mešati stavite nad paru da se zagreje ili je isperite vrućom vodom. • Puter može da ostane svež i van frižidera ako se (ne u velikim komadima) zamota u masnu hartiju ili foliju, i tako umotan drži u slanoj vodi. • Prženice Kada pripremate prženice u umućena jaja dodati malo mleka – biće mekše i ukusnije. Isto važi i za kajganu. • Pavlaku uvek dodajte prethodno prohlađenoj čorbi kako se ne bi zgrušala. Još sigurnije je ako čorbu lagano ulijete u pripremljenu pavlaku. • Mleko ćete duže sačuvati od kvarenja ako ga, pošto je provrilo ostavite na tihoj vatri da vri još pet minuta. Sačekajte da se postepeno ohladi, a onda sud poklopite i odložite u frižider. • Parmezan brzo izvetri i izgubi specifičan ukus ako stoji nariban. Zato parmezan čuvajte u komadu, a naribajte ga neposredno pre dodavanja u jelo. • Mleko će teže iskipeti ako se unutrašnje ivice suda namažu puterom ili margarinom. • Da bi ste bili sigurni da vam mleko ili jelo, koje ste preručili u drugi sud, neće zagoreti, u sud prethodno sipajte malo vode. Dovoljno je da voda prekrije dno suda. • Da bi sprečili da se mleko pokvari, prilikom kuvanja dodajte na vrh noža sode-bikarbone. • Puter se često koristi za prženje umesto ulja, jer su tako pripremljene namirnice mekše i ukusnije. Da puter ne bi pod dejstvom visoke temperature brzo potamneo, dodajte mu malo ulja. Ukus jela se neće promeniti. • Tvrdi sirevi će duže ostati sveži ako se zamotaju u vlažan salvet koji je prethodno potopljen u slanu vodu. • Griz kuvan u mleku se često zgrudva, pa se grudvice ne mogu lako razbiti. Da biste ih uklonili postupite na sledeći način: razredite griz mlekom i procedite na cediljki, koja ima veće otvore, a zatim dokuvajte griz. • Sir sa debelom ili tvrdom korom lakše se seče ako se sečivo noža ovlaš premaže jestivim uljem. • Da biste margarin ili puter lakše izvadili iz omota držite ga, dok je u hartiji, minut-dva u hladnoj vodi. Posle toga, hartiju ćete začas odvojiti. • Napitak od kakaa načinjen od mleka, kome se doda malo slatke pavlake, biće kaloričniji. U slučaju kad se želi manje kalorija, kakao treba pripremiti od obranog mleka ili samo sa vodom. • Iako nekuvano, mleko neće da uskisne čak i posle nekoliko dana, ako ga prilikom kuvanja mešate drvenom varjačom. • Pokvareno mleko sipajte u papirni filter za kafu i sačekajte da se surutka ocedi. Dobićete sladak i ukusan beli sir. • Da prilikom kuvanja mleko ne bi zagorelo sud isperite i ne briši te ga. Uspite mleko i videćete da nećete imati problema. • Sirevi su izuzetno bogati proteinima i kalcijumom. U dečijoj ishrani su zbog toga neophodni, a stariji ih mogu jesti kao dodatak jelima i umesto masnoće. • Posle rendanja sira rende je teško oprati jer se na njemu zadržavaju mrvice sira. Da se to ne bi dogodilo pre nego što počnete da rendate sir, izrendajte komadić presnog krompira. Posle obavljenog posla rende ćete lako oprati. • Iskipelo mleko ako mleko iskipi, posuti ploču šporeta solju ili sirćetom i neprijatan miris će se ublažiti, a šporet lakše oprati. • Skuvano mleko duže će se održati ako se prilikom kuvanja doda malo šećera. • Kada puter ili margarin predugo stoje u frižideru poprime neugodan miris. Nemojte ih baciti. Stavite ih u posudu sa nekoliko listića žalfije i vratite u frižider. Sutradan će biti ukusni kao da su sveži. • Ako se mleko u prahu zgrudva treba ga samleti u mašini za orahe, jer će jedino tako sve grudvice biti isitnjene. • Ukus i miris užeglog putera nestaće ako se u njega dobro umesi soda bikarbona (na četvrt kilograma butera kafena kašičica bikarbone).                  RIBA • Riba će ostati sveža 1 dan i van frižidera ako je sa svih strana istrljate krupnom solju, uvijete u suvi platneni salvet i stavite na mesto gde struji vazduh. • Riba se prilikom kuvanja neće raspasti ako je spustite u mlaku vodu i kuvate na slaboj vatri. • Pržena riba će imati lepu rumenu koricu, ako brašnu za posipanje dodamo na vrh noža aleve paprike i malo soli. • Da bi barena riba bila bolja i ukusnija u vodu dodajte malo mleka koje će neutralisati mirise. • Kad perete ribu, nikada je nemojte ostaviti da se natopi vodom Perite je u vodi u koju ste stavili malo sirćeta ili limunovog soka. Ribu obrišite krpom koja je specijalno namenjena za tu upotrebu i koja nije prana u deterdžentu ili hloru. • Po pravilu ribu ne treba držati duže u frižideru od jednog dana No ako imate dobru ribu, svežu, a želite da je pripremite tek dva, tri dana kasnije evo šta treba uraditi da bi riba ostala savršeno sveža. U veliku  posudu staviti 2 – 3 kocke šećera i dolite 1/2 litre sirćeta. U to potopite ribu da dobro ogrezne, pa je odmah ocedite. Obrišite je čistom salvetom. Sada ribu položite na dasku i obilno posolite sa svih strana. Zamotajte je zatim u čistu salvetu i ostavite u frizu do upotrebe. Pre pripremanja ribe operite tekućom vodom. Na ovaj način konzervisana riba neće ništa izgubiti od svežine i ukusa. • Morsku ribu kuvajte u hladnoj vodi • Riba manje širi neprijatan miris po kuhinji ako prilikom prženja u ulje stavite nekoliko izgnječenih listića peršuna. • Da bi riba bila ukusnija posolite je nekoliko sati pre spremanja, a isperite pre pripreme. Riblje meso će biti čvršće i mirisnije isto kao kada bi ribu držali pola sata pre kuvanjau slanoj vodi u kojoj ste iscedili pola limuna. • Da dete ne bi progutalo riblju kost ribu usitnite u mešalici, opasnosti više neće biti. • Sitna riba ako pržite sitnu ribu, u brašno stavite malo mrvica i soli. Riba se neće lepiti, a biće i hrskava. • Barena riba da bi ste obarili ribu morate uzeti vrelu vodu. Najbolje je prethodno vodu kuvati 20-tak minuta sa dodatkom peršuna, limuna, belog i crnog luka, po jednog korena celera i šargarepe. • Kada pečete ribu na roštilju uvaljajte je pre pečenja u kukuruzno brašno. Tako će kožica ostati na ribi, a ne na rešetkama roštilja. • Da bi barena riba bila bolja i ukusnija u vodu dodati malo mleka koje će neutralisati miris. • Rečna riba neće posle pečenja imati miris mulja ako joj prethodno u usta ulijete kašičicu sirćeta i ostavite da odstoji pola sata. • Ribe ćete lakše odvojiti od krljušti ako ih prethodno za trenutak potopite u vrelu vodu. • Drvene daske, na kojima se čisti i seče riba pre pranja deterdžentom i vrućom vodom, treba isplahnuti pod mlazom hladne vode, pa će se izgubiti karakterističan miris ribe. Protiv jakog mirisa ribe mogu se preduzeti efikasne mere: pre čišćenja ribe sve ono što će se tom prilikom koristiti valja    plahnuti hladnom vodom i koristiti mokro, jer će se kasnije lakše oprati. Na kraju sav pribor, ribu i ruke treba oprati u vodi sa malo limuna ili sirćeta. • Paniranje fileta ako se fileti ribe paniraju, u prezle je dobro dodati malo parmezana. On će ublažiti njihov miris. • Kožica na prženoj ribi biće hrskavija ako ribu, pre nego je uvaljate u brašno, umočite u posoljeno mleko. •  Riba se često u toku kuvanja raspadne Da bi u toku kuvanja komadi mesa ostali celi, ribu treba uviti u gazu ili u providno platno, zavezati i onda spustiti u sud sa vodom. •  Riba je naročito korisna jer njeno meso nema visoku kaloričnu vrednost, a ima veoma malo masnoće. Bogata je fosforom i drugim sastojcima potrebnim deci, trudnicama  i anemičnim osobama. • Većeg šarana od 2-3 kilograma očistiti od krljušti i iznutrica, zaseći više zareza. Zemljani đuveč premazati uljem i staviti ribu. Pripremiti dve glavice tucanog belog luka razmućenog u 3 dl vina. Staviti ribu da se peče i kada porumeni preliti je lukom i vinom. Ribu peći 1/2 časa. Kada je gotova preliti je ostatkom luka i vina. •  U letnje vreme ribu treba odmah očistiti i staviti u frižider do pripremanja. • Ribu možete peći napola odmah posle čišćenja, a dopeći pre obroka. • Ostatak ribe ostavite u porcelanskoj posudi (ne u limenoj) i stavite u frižider. • Zamrznuta riba biće mnogo ukusnija za jelo ako je otopite u mleku. Naravno, odmrzavanje nikako ne treba počurivati, već ribu treba otapati u mleku koje je upravo izvađeno iz frižidera. • Pržena riba će biti mnogo ukusnija i prhkija ako je pre paniranja potopite u slano mleko. Ako ste ljubitelj ribe „na lešo“ verovatno vam se ponekad dogodi da u toku kuvanja popuca koža pa riba u tanjiru ne izgleda lepo. Ako pre kuvanja ribu lagano istrljate polovinom limuna to se sigurno neće dogoditi, a i jelo će bolje prijati. • Da bi prilikom paniranja mrvice bolje prionule za ribu i meso, u umućena jaja treba dodati nekoliko kapi ulja. • Riba je zdrava i ukusna hrana Sadrži lako svarljive belančevine, kao i gotovo sve važne minerale (naročito fosfor, koristan za nervne ćelije) i mnoge vitamine. Pri kupovini sveže ribe treba obratiti pažnju : škrge treba da su tamno crvene, oči bistre i sjajne, škrge čvrsto polegle po koži, meso elastično, ne sme ostati ulubljeno kad se pritisne prstom. • Ribu ćete lakše očistiti od krljušti ako je prelijete sirćetom i ostavite 10-tak minuta. Očišćenu ribu operite pod mlazom hladne vode. • Kako očistiti kečigu? Kečiga pripada rodu štitonoša i umesto krljušti na svom telu ima pet redi čvrsto uz telo priljubljenih koščanih pločica. Većina domaćica pa i mladih ribolovaca ne zna na koji se način kečiga može pripremiti za prženje i kuvanje. Rožnate pločice nemoguće je ostrugati na način kao kod ostalih riba. Oni koji ne znaju na koji se način pripremaju ove ribe, pripremaju je za prženje ili kuvanje na taj način što joj samo odstrane unutrašlje organe. U takvim slučajevima pri jelu ove pločice mogu da budu vrlo neprijatne. Preporučujemo vam da se zbog toga opredelite za postupak koji koriste ribari. Dobro opranu kečigu, pričvrstimo uz pomoć običnog eksera zakucanog kroz rep u težu i veću dasku za sečenje mesa. Čvrstim i dobro naoštrenim nožem započnemo skidanje pločica povlačeći nož od repa ka glavi. Zajedno sa pločicama obično skidamo i deo kože jer bi se u protivnom moglo desiti da koren ploče ostane u telu ribe. Kada skinemo jedan red iskujemo ekser, a ribu okrenemo tako da na vrhu bude sledeći red pločica. U ovom poslu znatnu olakšicu pruža i okolnost što je svaki od ovih pet redi pločica ispupčen tako da se vrlo lako može zahvatiti nožem. Kečiga se zatim raseče duž trbušne duplje i odstrane svi unutrašnji organi. Za prženje se upotrebljava cela riba, pod uslovom da ne prelazi 300 – 400g. Za kuvanje i kada je kečiga krupnija reže se na filete. ŽIVINA • Za pečenje celog pileta od 1kg težine potrebno je oko sat vremena, za ono iste težine ali u komadima dovoljno je 35-45 minuta. Najbolje ćete proveriti da li je pile pečeno ako vrh oštrog noža zabodete u pečenje. Meso je dobro ispečeno ako pri tome iz pečenja poteče bistar, bezbojan sok. • Pečeno pile biće rumenije i hrskavije ako ga pre pečenja protrljate uljem, solju i sokom od limuna a dok se peče prelivate prokuvanom vodom u koju ste razmutili kašičicu senfa. • Prijatniji ukus imaće piletina kada se isečeni komadi pre pohovanja ili prženja umoče u sirće, a potom obrišu krpom ili čistom belom hartijom. • Pile pečeno na roštilju biće ukusnije ako ga prethodno držite nad plamenom gasnog šporeta. Može se umesto toga oprljiti i zapaljenim novinama. • Pri kupovini nesmrznute živine može se poznati da li je ona stara, na sledeći način : ako se kljun i kost bataka može blago saviti onda je živina mlada. • Kada kupujete zamrznutu živinu morate se osloniti na datum utisnut na omotu. Ipak, ako se na omotu „uhvatio sneg“ ili ružičasti led znači da je meso bilo odmrzavano. Pri odmrzavanju treba voditi računa da meso ne pliva u tečnosti koja se otapa, a pluća bubrege i žlezde iz grudne i trbušne duplje, obavezno baciti. • Meso stare kokoške biće mekše i ukusnije ako ga nekoliko sati pre pečenja spolja i iznutra dobro namažete uljem. Posoliti neposredno pre pečenja. • Meso starije kokoši može brže da omekša i da bude ukusnije kada se vodi u kojoj se kuva doda čašica rakije. • Savremena prehrambena industrija nudi tržištu i sečeno meso Tako domaćica može da kupi batake, grudi, belo meso, ali i celo pile. Kako ga iseći? Pile se reže na zglobovima ili tamo gde nema čvrstih kostiju. Najpre odseći batake. Zavisno od namene karabatak odvojiti od bataka. Odseći krila. Trup raseći po dužini. Belo meso raspoloviti po dužini. Prsa odvojiti od trtice. MESO • Mašinu za mlevenje mesa najbolje ćete očistiti ako posle upotrebe sameljete par komada starog hleba. • Unosite manje mesa Stručnjaci za ishranu tvrde da u domaćem jelovniku ima više junetine i masnoća životinjskog porekla nego što je organizmu potrebno i korisno. Zato predlažu da se meso zameni ribom, džigericom, sirom, mlekom. Uz voće i povrće ove namirnice snabdevaće organizam svim potrebnim sastojcima. • Meso koje se prži kratko vreme biće još ukusnije ako se pripremi na sledeći način: kupite ga dan ranije i svaku šniclu s jedne strane premažite senfom, pobiberite i natopite uljem. Sve šnicle stavite jednu preko druge i ostavite da stoje do sutradan u frižideru. Aroma začina prodreće u meso a ulje će ga omekšati. Na ovaj način mogu se pripremiti goveđe, svinjske, juneće šnicle i meso divljači. • Goveđe meso će biti sočnije ako ga pustite u vrelu vodu, ali ako želite da supa bude jača, onda ga stavite u hladnu vodu i ostavite da provri. • Sveže meso ili ne? Onoga dana kada pogledom utvrdite da li je meso sveže ili ne, znači da ste stekli zavidno iskustvo. Za to je potrebno mnogo godina kulinarskog iskustva i kupovanja. U mesari je meso raspoređeno po kategorijama, ali kategorija ne znači i kvalitet mesa: goveđe grudi pripadaju trećoj kategoriji ali one mogu biti od životinje prvog kvaliteta, ili goveđa pečenica je meso prve kategorije ali može biti od veoma stare životinje, pa dakle tvrda i neukusna. • Kada kupujete meso uvek tačno recite težinu mesa i od kog komada. Nemojte reći:“ Dajte mi biftek za 4 osobe“, već recite:  “ Dajte mi 400 grama bifteka“. Ako kupujete meso koje je već upakovano, dobro proverite datum pakovanja. • Suviše sveže meso je tvrdo Ako kupite ovakvo meso ostavite ga u frižideru dan-dva pa čak i tri dana, ako želite da ga spremite na žaru. Izuzetak u „čekanju-stajanju“ čine iznutrice i mleveno meso koji se moraju spremiti istog dana kada se kupe. • Potrebna količina mesa po osobi za šniclu (bez kostiju) pripremljenu na žaru ili u tiganju 100 do 150 grama, a za komad mesa sa koskom (krmenadla) od 150 do 175 grama; za paprikaš ili gulaš, komad mesa sa manjom ili većom koskom treba da teži 175-225 grama po osobi; kuvano meso od 175-225 grama po osobi. • Čim donesete meso kući, odmah ga otpakujte Meso stavite u dubok tanjir i pokrijte ga drugim tanjirom tako da ima dodira sa vazduhom i odložite ga u frižider, do spremanja. Ako ne možete da u narednih nekoliko dana potrošite svo kupljeno meso, skuvajte ga i kasnije jedite hladno ili zagrejano. • Zamrznuto meso ako imate zamrzivač onda meso možete skloniti u njega ali pod sledećim uslovima: da kupljeno meso nije već bilo zamrznuto, da to ne činite često da ne bi povećavali temperaturu u zamrzivaču, da izvadite meso iz zamrzivača unapred, 2-6 sati ako ga odmrzavate na sobnoj temperaturi ili 12-18 sati ako meso odmrzavate u frižideru. • Za pripremanje mesa odaberite tiganj od čvrstog i teškog materijala (tučani, liveni…) sa pojačanim dnom, što će omogućiti ravnomerno i ujednačeno pečenje. Tiganj obložen teflonom ima tu prednost što se na njemu meso može peći bez masti; ali sa njim treba biti pažljiv, služiti se samo drvenom varjačom, prati ga samo mekim sunđerom, uz to teflon nije pogodan za meso koje se duže prži (krmenadle, faširane šnicle). Pre pečenja u tiganju, treba odseći masnoću i žilice sa mesa ako ih ima. Šnicle možete pre pečenja namazati uljem, a u tom slučaju i odmah posoliti. Kada soliti meso? Ako meso nije namazano uljem solite ga posle prženja; ako se meso posoli direktno, so će isterati sav sok iz njega i ono neće biti ukusno. Ovo ne važi za biber; biberom se meso može posuti bilo kada. Ako volite mirišljave suve trave  (ruzmarin, žalfija…), meso njima pospite pre prženja. • Crveno meso Goveđe, ovčije i meso neke divljači retko se prži u tiganju, ovo meso se više pirjani, peče ili kuva; ali ako se to ipak čini, onda se stavlja na jako zagrejano ulje (ili neku drugu masnoću); ako se prži na teflonu, onda se meso stavi u hladan tiganj, bez masti i zagreva na jakoj vatri. Pri okretanju, meso ne treba probadati nožem ili viljuškom, već lagano okretati pomoću ravne rešetkaste lopatice. • Belo meso živinsko, teleće, mlado svinjsko treba uvaljati u brašno i peći na masnoći, na umerenoj vatri. Sa vremena na vreme protresti tiganj, da se parčad mesa pomere. Posolite i pobiberite u toku prženja. • Masnoća na kojoj se meso pržilo nije za dalju upotrebu i nemojte je iznositi za sto. Ovakva mast, štetna je po zdravlje. Kada izbacite mast na dnu tiganja ostaće delovi mesa i sokova; uspite kašiku-dve tople vode u tiganj, drvenom varjačom ostružite dno i prelijte meso ovom tečnošću. U tiganju u kome se meso pržilo možete da napravite sos ili preliv za meso koje ste pripremili. • Prženo meso može se poslužiti samostalno ili uz razne sosove i povrće. Do služenja držati na toplom ili na pari. • Ako želite da pečeno meso iznutra ostane svetlo, a spolja dobije zlatno-rumenu boju, stavite u pleh glavicu oljuštenog crnog luka. Na taj način sok luka izmešaće se sa tečnošću u plehu kojom ćete preliti pečenje da bi dobilo željenu boju i bolji ukus. • Ovčije meso će u velikoj meri izgubiti svoj prodoran miris ako ga pre pečenja pobiberite i premažete senfom. Ostavite da stoji tako bar pola sata, a onda meso spremite na uobičajen način. • Suvo meso treba uvek kuvati u patentnom loncu. Biće ukusnije i izdašnije jer će pustiti manje soka. • Meso špikovano sa slaninom da bi dobilo izvesnu masnoću, kao i poseban ukus, posno meso se špikuje slaninom. Slaninu za špikovanje treba zamrznuti i iseći na tanke štapiće. Meso koje želimo da špikujemo položimo na sto, držimo ga levom rukom a desnom, oštrim nožem, pravimo zareze i u njih uvlačimo štapiće od slanine. Po ukusu domaćice, meso se može špikovati i raznim povrćem, uz dodatak začina. • Mleveno meso Često se događa da se mleveno meso zalepi za papir. Da bi se to otklonilo, paket sa mesom treba ovlažiti hladnom vodom. • Sirovo meso se bolje čuva u frižideru ako se premaže uljem za jelo i ostavi poklopljeno u emajliranoj posudi. • Svežina svinjskog mesa da svinjsko meso nije sveže videćemo po tome što je masnoća žućkasta, a meso crvenkasto sa grubim vlaknima. Kod svežeg mesa masnoća je snežno bela, a meso ružičasto. POVRĆE U ZAMRZIVAČU • Karfiol: odaberite bele i čvrste glavice, ne preterano velike. Blanširajte u slanoj vodi 2 minuta i ohlađene pakujte u najlon vrećice. Rok trajanja 12  meseci. Odmrzava se u vreloj vodi. Kuvati 5-10 minuta. • Boranija: Zdrave, mesnate plodove, bez konca, operite. Odsecite vrhove i iseckajte na podjednake delove. Blanširajte 3 do 4 minuta. Izvađenu i ohlađenu pakujte u najlon vrećice. Rok trajanja 6 do 8  meseci. Odmrzava se u vreloj vodi a kuva 15-20 minuta. • Paradajz: Mesnate, zrele, srednje veličine plodove operite i cele zamrznite. Pakujte u najlon vrećice. Rok trajanja 6 do 8 meseci. Odmrzava se na sobnoj temperaturi. Rezati kad je upola odmrznut. • Smrznuto povrće Treba znati da jelo od smrznutog povrća treba kuvati kraće nego od svežeg. • Tegle u koje stavljate zimnicu operite sa vrelom vodom i sodom-bikarbonom (2-3 kašičice na pola litre vode). Biće potpuno čiste i bez ustajalog mirisa. • Važno pravilo za održavanje zimnice je i to da tegle treba poređati tako da se često ne pomeraju. Ovo se naročito odnosi na kompote. Prilikom ređanja tegli na police, pozadi treba ređati one koje će se kasnije otvarati, a napred one koje će se otvarati u dogledno vreme. • U zamrzivač treba stavljati samo sasvim sveže i potpuno zdravo voće i povrće. Nikad ne treba ponovo zamrzavati jednom već zamrznute i otkravljene namirnice.  ZAMRZAVANJE NAMIRNICA • Kada hoćete da stavite pile u zamrzivač u unutrašnjost pileta stavite loptu, koju ste načinili od alufolije, pa tek onda stavite pile u kesu i  dobro zatvorite.  • Ako želite da odledite veći komad mesa računajte da je potrebno 24 časa: iz zamrzivača meso prenesite u frižider. Namirnice se nikada ne odleđuju na sobnoj temperaturi. • Ako goveđe meso zamrzavate možete ga upotrebiti za supu stavljajući zamrznut komad u vodu. Ukoliko želite da ga pirjanite ili pečete – obavezno ga prethodno odledite. • Smrznuto meso se brzo odmrzava pod mlazom hladne vode (nikako vruće). Ne smete ga potopiti u vodu jer voda rastvara hranljive sastojke i meso gubi na kvalitetu. ODRŽAVANJE I UPOTREBA NAMIRNICA • Voće i povrće ne treba držati zatvoreno u papirnim, a naročito u najlonskim kesama jer tako gubi svežinu. Za čuvanje voća i povrća najbolje su plastične, rešetkaste činije kroz koje vazduh slobodno struji. • Daščicu za seckanje namirnica treba povremeno protrljati limunom i krupnijom solju, a onda isprati mlazom vode. Tako ćete ukloniti razne mirise koje je daska upila. • Kuvan kukuruz biće ukusniji ako u vodu za kuvanje sipate šoljicu mleka i kašičicu šećera. • Za bojenje hrane možete upotrebljavati potpuno prirodnu boju: – Crvenu boju jelu će dati sok od cvekle kada se doda neposredno pre jela, – Crveno će jelo obojiti i koncetrovani čaj od sleza, – Crvenu boju jelu daće i svež ili koncetrovan paradajz, mlevena suva, slatka ili ljuta paprika koja će poboljšati i ukus jela,                  – Modro ili ljubičasto jelo će se obojiti koncetrovanim sokom od borovnice, – Zelenu boju testu će dati sok od spanaća ili seckani spanać, – Žutom bojom možete bojiti jela kojima dodan šafran neće pokvariti ukus, jer je šafran jak začin. • Brašno se čuva u suvim prostorijama koje se često provetravaju. Modrikasta boja brašna ukazuje na to da brašno nije dobro. A evo i još jednog načina da ispitate da li je brašno dobro: šakom zahvatimo brašno, stegnemo šaku i napravljenu grudvu spustimo na sto. Ukoliko se grudva ne raspadne, znači da brašno ne valja.