REN PROTIV UPALE SINUSA
Na ringlu šporeta staviti narendanog rena, prekriti se preko glave peškirom i udisati isparenja 5-10 minuta. To se čini pred spavanje, pa se odmah legne pokrivene glave. Za nekoliko dana bol će proći, a sinusi će početi da se čiste od gnoja.
REN KAO LEK
Za čišćenje krvi, za izbacivanje kamena i peska iz bubrega, za znojenje i izbacivanje mokraće, za bolesti pluća, reume, gihta, kijavice, za izbacivanje sekreta iz disajnih puteva, protiv skorbuta.
Ren (Cochlearia armoracia L.)
je višegodišnja zeljasta biljka, čijom se domovinom smatraju jugoistočna Evropa i zapadna Azija. Raste samoniklo, ali se i gaji kao povrtarska kultura. Upotrebljava se u ishrani, kao začin i dodatak jelima, i u medicinske svrhe. Koristi se svež koren, koji ima ljut miris i ukus, i sveža biljka s cvetovima. Koren se vadi od juna do novembra a list se bere od maja do oktobra. Sadrži vitamin C (ima ga u svežem korenu više od 100 miligrama kao i u prolećnim listovima), zatim glikozid, morozin, sinigrin, glutamin, glukozu, šećer, kalijum kiseli sulfat, eterična ulja. Mladi listovi rena sadrže čak 300-400 miligrama askorbinske kiseline i oko 14 miligrama karotina. Koren se može koristiti preko cele godine: svežinu mu održava vlažni pesak u podrumu, ako se zakopa pravovremeno.
Koren rena
se najčešće upotrebljava kao začin jelima od mesa. Uz dodatak jogurta, šećera ili majoneza mogu se praviti i drugi dodaci jelima (sosovi i slično). Od mladih listova prave se dodaci salata. Utvrdjeno je da sastojci korena rena sprečavaju razmnožavanje bakterija, da deluju antiskorbutično kao i u nizu zdravstvenih problema. Kao lek najčešće se uzima uz kisela jela, zatim u obliku sirupa, kuvan u belom vinu ili vodi, zatim kao čaj.
PŠENIČNA KAŠA PROTIV SVIH BOLESTI ŽELUCA I CREVA
Uzme se 1/2 kilograma celog pšeničnog zrna i kuva lagano u vodi 3-4 sata i pažljivo meša. Kada se stvori gusta kaša procedi se kroz sito ili presu. Dobijenu pšeničnu sluz treba zasladiti sa malo meda i jesti dnevno četiri puta po tanjir. Ova terapija, za koju kažu da ju je preporučivao grčki lekar Konzas, traje od 5 – 20 dana. Osim pšenice ne jede se ništa osim kuvanog voća i to u malim količinama. Za to vreme obnovi se sluzokoža creva i odstrane svi toksini iz tela.
LEKOVITE PŠENIČNE KLICE
Uzeti ( za jednu osobu ) šoljicu prvoklasne, probrane pšenice i dobro je oprati. Pšenicu zatim staviti u staklenu posudu od 2 litra koju napuniti do pola hladnom vodom. Posuda se zatvori gazom i ostavi na mračno mesto, gde se temperatura kreće od 10-15 stepeni (celzijusa). Sledećeg dana pšenica se kroz gazu opere u dve ili tri vode i ocedi. Staklena posuda se položi horinzotalno kako bi sloj pšenice bio što tanji čime se izbegava stvaranje plesni. Pranje pšenice ponavlja se nekoliko puta dnevno. Posle 70 sati, ako je postupak dobro tekao, klice treba da su velike 0,5-1,5 cm. Tada se iznose na sunce da klice pozelene, razviju hlorofil i karotin.
Pšenica
je biološki najvrednija u fazi klijanja koji je opisan. Tada je procenat minerala i vitamina povećan i lekovitost velika. To je razlog što se pojavljuju u jelovniku najtežih bolesnika. Vrlo su ukusne i sveže i sušene: mogu se jesti sa mlekom, jogurtom, u varivima, kolačima, mikovane u napitcima…
LEKOVITI „DORUČAK KOLAT“
Profesor Verner Kolat, čuveni dijetetičar, prvo mesto u ishrani dao je pšenici. Po njemu najbolje je izjutra pojesti obrok od integralne pšenice dopunjen voćem. Za jednu osobu doručak se sprema na sledeći način: 30-40 grama (2-3 kašičice) svežeg, tek samlevenog brašna od celog zrna pšenice uveče potopiti u 3-5 kašika vode i ostaviti do jutra da fermentira. U drugoj šolji namočiti mešano suvo voće kao što je smokva, šljiva, grožđica…sitno i naseckano. I to treba da prenoći. Ujutru spojiti sadržaje obe šoljice i dodati 2-3 kašike svežeg limunovog soka. U zavisnosti od sezone ovoj kaši dodaje se različito sveže voće kao jabuka, breskva, kajsija…Ovaj doručak reguliše težinu, otklanja opstipaciju, povećava fizičku i intelektualnu snagu, koncentraciju, jača nerve, krv, kosa i ten postaju sjajniji, jača otpornost organizma od svih bolesti.
PŠENICA KAO LEK
Za razvoj i rast, za jačanje odbrambenog sistema organizma, protiv iscrpljenosti i neraspoloženja, za očuvanje crevne flore, za lečenje vlažnih lišajeva, osipa i upala kože, protiv upale grla i kašlja, šuge i nečistoće kože, za regulisanje probave, protiv trovanja i bolova, protiv srčanih smetnji i preranog starenja.
Pšenica (Triticum vulgare)
je jednogodišnja biljka iz porodice trava, poreklom iz jugozapadne Azije, danas je najcenjenija žitarica. Služi pretežno za ljudsku ishranu, ponajviše za pravljenje hleba i raznih vrsta peciva. Pšenično zrno je koncentrat najvrednijih prehrambenih sastojaka. Ugljeni hidrati (70%), belančevine (10,2%), masti (2%), minerali (1,7%), vitamini B, D, E i K i provitamin A. U sastavu minerala najvise je fosfora (50%), zatim magnezijuma, kalcijuma i gvožđa, kao i drugih elemenata. Provitamin A, koji obezbeđuje dragoceni karotin, sastojak je koji pšenica jedina od svih žitarica poseduje. A on je neophodan za rast, razvoj i odbranu organizma.
PIRINAČ PROTIV PORASTA URINA U KRVI
Uzeti šolju pirinča, koren i list peršuna i celera pa to lagano kuvati u litri vode. Kada se pirinač raskuva procediti i piti više puta dnevno.
PIRINAČ PROTIV KATARA DEBELOG CREVA
Samleti sitno 4 kašike pirinča, dve velike kašike korena koprive i dve bobice borovnice. Ova mešavina prelije se s litrom ključale vode i nakon dva sata se procedi i zaslađeno medom od heljde pije u toku dana.
PIRINAČ PROTIV DUGOTRAJNE DIJAREJE
Mešavinu od 3 supene kašike samlevenog u brašno zrna pirinča (neglaziranog) i isto toliko samlevene zobi preliti sa litrom ključale vode i ostaviti da odstoji poklopljeno dva sata. Kada se ohladi dodati sok od drenjine, dunje ili trnine pa jesti ovu kašu tri puta dnevno pre jela.
PIRINAČ SNIŽAVA VISOK PRITISAK
Kada skoči pritisak odmah treba primeniti dijetu s pirinčem. Jednostavno, bolesnik treba 2-3 dana da jede samo dobro raskuvan i neslan pirinač a uz to da pije neki od biljnih čajeva za snižavanje visokog pritiska.
PIRINAČ KAO LEK
Za lečenje crevnog i želudačnog katara, proliva, izbacivanje mokraće iz krvi, za lečenje tuberkoloze i uopšte bolesti pluća, protiv preobilne menstruacije, krvarenja.
Pirinač (Oryza sativa)
je poreklom iz tropske Azije, osnovna hrana više od polovine čovečanstva. Uspeva u gotovo svim delovima sveta a pogotovu u toplim i vlažnim predelima. Postoji oko 1 000 vrsti pirinča. Pored ishrane koristi se i upotrebljava u industriji, kozmetici i medicini.
Pirinač
je izvanredno hranljiv (360 kalorija u 100 grama). Siromašan je mastima ali je bogat skrobom što ga čini lako svarljivim. Bogat je mineralima: najviše ima fosfora (116 miligrama) i kalijuma, a nešto manje magnezijuma, kalcijuma, mangana, gvožđa, sumpora, bakra, cinka, fluora, kobalta…Od vitamina ima najviše E i B vitamina. Zbog svojih bioloških vrlina pirinač je oduvek bio ne samo hrana već i lek. Još u staroj kineskoj medicini igrao je važnu ulogu. Njegova lekovita svojstva priznala je i zvanična medicina: pirinčana voda kao antidijaretično sredstvo, pirinčano brašno u ishrani odojenčadi i dece, pirinčani skrob kao sredstvo za razblaživanje opijuma u prašku… Značajna je uloga pirinča u dijetalnoj ishrani i, razume se, u narodnoj medicini. Skrećemo pažnju da se pirinač danas u ishrani pogrešno koristi: oljušten i glaziran (manje vredan) umesto prirodnog, integralnog.
PERŠUN ZA TERANJE MOKRAĆE IZ ORGANIZMA
U ovu svrhu koristi se integralna biljka. Koren, lišće i plod – izmešaju se, usitne pa se 5 supenih kašika kuva 5 minuta u 1/2 litra vode. Posle kuvanja treba da odstoji jos 20 minuta a onda se procedi i pije triput dnevno po šoljicu. Čaj otklanja zastoj mokraće, samim tim i otečenost nogu.
PERŠUN PROTIV OTEČENIH I UPALJENIH OČIJU
U 300 grama vode kuva se 2-3 minuta isitnjeno peršunovo lišće, otprilike 2 kašike. Kada se ohladi procedi se kroz sterilnu krpu ili gazu. Ovim čajem oči se ispiraju više puta dnevno a uveče se stavi oblog duže vreme da stoji. Za ovaj oblog se uzme 6 grančica peršunovog lišća, pažljivo opere i stavi na oči. Oči se povežu gazom i tek ujutru skloni se oblog, u zamračenoj prostoriji.
PERŠUN PROTIV ŠEĆERNE BOLESTI
Vrlo jednostavan recept za ublažavanje ove bolesti jeste: narendati sitno koren peršuna i iseckati tek ubrano lišće pa izmešati sa šoljom jogurta ili kiselog mleka. Popiti ovo svako veče pre spavanja.
 
PERŠUN PROTIV SLABIH NERAVA
Koren i list peršuna se narendaju, to jest – iseckaju, pomešaju sa malinovim sokom i bagremovim medom. Uzimati uveče pred spavanje.
PERŠUN KAO LEK
Za umirenje živaca, ublažavanje bolova, otklanjanja nadutosti, čišćenja krvi, protiv groznice, bolesti bubrega, upale očiju, vodene bolesti, oboljenja mokraćnih puteva, uboja i ujeda.
Peršun (Petroselinum hortense)
je dvogodišnja biljka prijatnog mirisa, nezamenljiv začin i lekovito sredstvo u narodnoj medicini. Raste samoniklo ali se uzgaja i kao povrtarska biljka. Koristi se plod, koren i listovi. Peršun nema visoko-kaloričnu vrednost ali je zato izuzetno bogat mineralima i vitaminima, što ga svrstava u red visokokvalitetnih namirnica i lekovitih sredstava. Posle šipka i borovnice, u peršunovom listu ima najviše vitamina C: u 100 grama ima čak 170 miligrama vitamina. Bogat je jos provitaminom A, vitaminima grupe B, čak i tako redak vitamin B12 ( koji je značajan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca). Ništa manje nije impresivno ni bogatstvo peršuna mineralnim sastojcima. Samo u 100 grama peršunovog lista ima oko 1 630 miligrama minerala, od čega polovinu zauzima visokovredan kalijum. Tome treba dodati i značajno prisustvo gvožđa, kalcijuma, mangana, magnezijuma, bakra…
Lišće peršuna
valja uzimati u svežem stanju, jer jedino tako zadržava svoja bitna svojstva. Ne valja ga sušiti niti konzervirati: može se, međutim, zamrznuti. Može se i zimi uzgajati bez naročitih teškoća, u sandučićima na terasi ili u sobi. Peršunov list je izuzetno delotvoran kao sredstvo koje podstiče izlučivanje štetnih materija iz organizma, a povoljno utiče na cirkulaciju i uopšte srčane smetnje.
BOSILJAK
Bosiljak je grm i vrlo mirisna biljka, ovalnih zelenih listova.
Postoji oko šezdeset vrsta bosiljka i sve su različite u izgledu i ukusu.
Rimljani su ga vezivali za ljubav i odanost te se verovalo da će muškarac zauvek voleti ženu od koje primi grančicu bosiljka.
U Indiji su bosiljak njegovali kao simbol dobrodošlice, a jedna od vrsta bosiljka (tulsi, lat. Ocimum tenuiflorum) koristi se za lečenje mnogih bolesti – dijabetesa, astme, impotencije, kamena u bugregu, neplodnosti i alergija.
Snižava temperaturu i ublažava simptome prehlade
Budući da bosiljak ima antibakterijska svojstva, lišće bosiljka je jako efektivno u lečenju raznih upala i temperature. Ukuvajte lišće bosiljka u čaju i polako pijte. Smanjićete simptome bolesti, kao što je peckanje i grebanje u grlu i nadražaj na kašalj.
Pomaže u borbi protiv prehlade, astme i bronhitisa
Mešavina lišća bosiljka s đumbirom i medom izvrstan je lek za lečenje raznih respiratornih bolesti, poput prehlade, gripe, astme i bronhitisa. Mešavina otvara disajne puteve koji su blokirane sa sluzi, i pomaže pravilno disanje.
Bosiljak kao lek
je poznat po činjenici da ima jaka antioksidativna svojstva. Antioksidansi koje prirodno pronalazimo u bosiljku štite telo od oštećenja uzrokovanih slobodnim radikalima, sprečavaju starenje stanica i nastanak nekolikih vrsta raka. Jedan od antioksidansa iz bosiljka je beta-karoten. Beta-karoten, koji se u telu pretvara u vitamin A, sprečava oksidaciju holesterola u krvotoku i na takav način štiti srce i krvne sudove.
Bosiljak je dobar izvor vitamina B6 i magnezijuma.
Deluje protiv stresa
Bosiljak je uopšteno dobar za zdravlje, a travari preporučuju žvakanje barem 12 listova bosiljka dnevno. Uz dobro zdravlje, bosiljak ima uticaj i na stres, to jest vitamini i antioksidanski koje otpušta pozitivno utiču na smanjenje stresa.
Ublažava otok nakon uboda insekata Namažite kašičicu paste od bosiljka na mesto ujeda. Za kratko vreme će splasnuti i smanjiće se bol i iritacija.
RUZMARIN KAO LEK
Ova mediteranska biljka predstavlja lek koji se uvažava i vrlo cenjen začin. Zato ga svaki dobar gastronom rado koristi u pripremi hrane. U hrani, ruzmarin povoljno deluje na metabolizam, čineći teška i masna jela lakše svarljivim. Na taj način povoljno deluje na žuč, kao i na nadimanje. Vitamini C i A, pantotenska i folna kiselina, kao i drugi lekoviti sastojci svrstavaju ruzmarin u sam vrh liste biljaka koje mogu pomoći u prevenciji karcinoma, a naročito karcinoma kože.
Ulje ruzmarina
sprečava rast kožnih tumora i obezbeđuje prirodnu zaštitu od oštećenja i zdravu kožu. Naučnici su dokazali da je spoljašnja primena ulja ruzmarina delotvorna i kod ublažavanja bolova nastalih od reumatskih bolesti.
Svež ruzmarin u starom vinu
predstavlja dobar tonik za srce i posebno povoljno deluje na sniženi krvni pritisak. Ruzmarinovo vino dobro je i kod upale bubrega, a korisno je za anemične, slabe i stare ljude. Čaša ovog vina deluje delotvorno i posle gripa, doprinoseći bržem ozdravljenju, dok čašica posle ručka i večere pospešuje lošu cirkulaciju.
KORIJANDER
Korijander je aromatična i lekovita biljka posebno je cenjena u kulinarstvu, kao začin specifične arome. Plodovi su žute boje i izgledom podsećaju na biber, slatkastog su ukusa (koji podseća na citruse), dok su listovi blažeg ukusa. Listovi korijandera cenjeni su na Istoku, odakle mu je i drugo ime kineski peršun, s tim da je aroma ovog začina jača od peršuna.
 
Korijander
je svojim ukusom idealan sastojak u svakoj kuhinji, dajući posebnu aromu jelima. Intenzivan i pomalo voćni ukus čini ga posebno pogodnim za aromatizovanje jela.
Seme se obično koristi u kombinaciji sa drugim začinima. Zahvaljujući svom delikatnom ukusu sastojak je mešavine začina. Tu se pre svega misli na indijske mešavine začina, kari i garam masala. Takođe se može kombinovati sa majčinom dušicom, biberom, dajući egzotičnu notu kuvanom pirinču. Kako bi ukus prirpemljenog pire krompira bio još lepši, sjedinite korijander začin sa muskatnim oraščićem. Generalno, možete ga sjediniti sa svim vrstama začina.
Korijander
se uglavnom koristi za pripremu kobasica (mortadela). Veoma često se upotrebljava za obogaćivanje ukusa sosova i kao sastojak salata.
Kineski peršun
se koristi za pripremu napitaka i pića. Seme biljke se koristi za aromatizovanje pića, poput džina i likera. Možete jednostavno pripremiti izuzetno lekovit napitak, čaj od korijandera.
Može se koristiti svež, u listovim ili u obliku semena (celih ili mlevenih). Seme korijandera čuvajte u staklenim posudama, dobro zatvorenim, daleko od svetlosti i vlage. Sameljite ih neposredno pre upotrebe kako bi svoju specifičnu aromu u potpunosti preneli prilikom pripreme jela.
Zahvaljujući sadržaju esencijalnih ulja (linalol i geraniol), flavonoida, vitamina (C, A, K, B1, B2, B3 i E), mineralnih soli (kalcijum, fosfor, gvožđe, natrijum, cink, kalijum i magnezijum) i vlakana posebno se ističe kao lek. Pravi dar iz prirode, brojnih vrlina, koristan je kod različitih zdravstvenih tegoba.
Stimuliše pokretljivost creva, eliminiše vazduh i smanjuje grčeve u stomaku. Ističe se kao pravi prirodni lek protiv abdominalne kolike, probavnih problema, sporog varenja, grčeva u stomaku, dijareje i kolitisa (upala debelog creva).
Korijander kao lek
smiruje i bol u stomaku, stimuliše apetit, podstiče varenje i bori se protiv nadimanja.
Njegov efekat smanjuje osećaj umora, poboljšava koncentraciju i stabilizuje raspoloženje. Bori se protiv nesanice i stimulište moždanu aktivnost.
Jača imunološku odbranu. Poznat je po antioksidativnim i antivirusnim osobinama. Moćni antioksidativni agensi štite jetru i stimulišu prirodnu sposobnost regeneracije.
Može se koristiti u prevenciji visokog holesterola. Pored toga, korijander smanjuje i nivo triglicerida. Njegovi aktivni sastojci imaju zaštitni efekat na kardiovaskularni sistem.
Korijander
ima svojstvo pročišćavanja, pomaže organizmu da eliminiše toksine. Poznate su njegove antibakterijske i protivupalne osobine.
Ulje od korijandera reguliše probavu, podstiče rad creva, normalizujući narušenu crevnu floru. Smanjuje nivo holesterola u krvi, stimuliše rad pankreasa i izlučivanje insulina. Otklanja bolove i opušta mišiće. |
